среда, 21. април 2010
Уставни суд Србије на данашњој седници о већању и гласању којом је председавала др Боса Ненадић, председница УСС која је била и судија известилац у овом предмету, једногласно је утврдио да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима („ Сл. Гласник РС" број 129/07) нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима, одредбе члана 43. несагласне су са Уставом док је поступак за оцену уставности члана 18. истог Закона обустављен.
Чланом 47. Закона поред осталог, прописано је да „ Подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник, могу закључити уговор којим ће регулисати међусобне односе и предвидети право подносиоца изборне листе да, у име одборника, поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе ", односно уведен је институт бланко оставке. Уговором који за предмет има располагање одборничким мандатом, законодавац на посредан начин мењa Уставом опредељену природу представничког мандата и фактички уводи „прикривени" императивни мандат одборника у односу на политичку странку или другог овлашћеног предлагача на чијој је листи кандидован, оценио је Уставни суд. Мандат као јавноправни однос између бирача и представника, сматра УСС, не може бити предмет уговора између кандидата за одборника (одборника) и носиоца изборне листе. Функција одборника, као и друга јавна функција, оцењује Суд може увек престати вољим њеног носиоца али та воља мора да одговара стварној вољи одборника и да буде слободно изражена. У ситуацији када подносилац изборне листе самостално одлучује да ли ће и када „ активирати" унапред потписану бланко оставку, Суд сматра да таква оставка не представља чин слободне воље одборника.
На основу оспорене одредбе, политичка странка може „непослушног" одборника да замени другим , промени састав скупштине и утиче на одлучивање у скупштини локалне самоуправе. Довођењем политичких странака у правну позицију да располажу мандатима одборника, ствара се могућност да странке, супротно Уставу, власт на локалном нивоу потчине себи, преузму улогу бирачког тела и присвоје сувереност од грађана. Одредбе чл. 47. Закона по оцени Суда, ограничавају право грађанина да буде биран што јамчи Устав (чл 52), Међународни пакт о грађанским и политичким правима( чл. 25. тачка б) и Протокол број 1 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (чл. 3). Право грађанина да буде биран по схватању УС, подразумева и право на задржавање и несметано уживање одборничког мандата у периоду на који је изабран и гарантовану заштиту од самовољног одузимања односно престанка мандата.
Доносећи коначну одлуку у овом предмету УСС је одбацио захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу одредаба члана 47. Закона.
Уставни суд је утврдио да је са Уставом несагласан и члан 43. истог Закона, за који је самостално покренуо поступак оцене уставности налазећи да су његове одредбе у логичкој и системској вези са одредбама напред наведеног члана 47. Из садржине чл. 43 произилази да подносилац изборне листе, након утврђивања резултата избора, добијене мандате додељује кандидатима са листе по сопственом избору а не по редоследу који је кандидат заузимао на изборној листи. Тиме се, сматра Суд, уводи својеврстан облик посредних избора на локалном нивоу а подносиоци изборних листа се после гласања, јављају као „посредници" између бирача и њихових представника . Уставом је изричито утврђено да су грађани носиоци суверенитета, да се не може присвојити сувереност од грађана, да грађани располажу правом да бирају и да то чине на непосредним изборима, те се према схватању Суда, својство одборника сагласно Уставу може стећи једино непосредним избором од стране грађана.
Суд је обуставио поступак за оцену уставности одредаба члана 18. јер је оценио да је законодавац прописујући услове потребне за утврђивање и проглашење изборне листе, поступио у складу са својим уставним овлашћењима и то питање уредио на јединствен начин за све бираче.
Марија Петрић,
Саветник за односе са јавношћу