Саопштење са 30. Редовне седнице Уставног суда, одржане 15. јула 2010. године, којом је председавала др Боса Ненадић, председник Уставног суда

четвртак, 15. јул 2010

Уставни суд је на 30. Редовној седници одлучио о 67 предмета, а у  предметима Уж - 753/08, Уж - 2179/10, Уж - 2241/10 и Уж - 2242/10 је одложио разматрање и одлучивање.

I           У предметима оцене уставности закона, Уставни суд је :

- одбио предлог за утврђивање неуставности одредаба члана 17. став 1. и члана 63. Закона о радиодифузији ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 97/04, 76/05 и 79/05), јер је оценио да су наведене одредбе Закона којима се утврђују овлашћења Републичке радиодифузне агенције  да емитеру изрекне опомену или упозорење, односно, да му у складу са одредбама овог закона привремено или трајно одузме дозволу за емитовање програма  и којима се ближе уређују услови за изрицање мере одузимања дозволе за емитовање програма, -  засноване на одредбама чл. 50 и 97 Устава које утврђују да се телевизијске и радио-станице оснивају у складу са законом ; да Република Србија уређује и обезбеђује остваривање и заштиту слобода и права грађана, одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката;  правни положај привредних субјеката и систем обављања појединих привредних и других делатности, и систем у области јавног информисања. Суд је одбио предлог за утврђивање неуставности и несагласности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, одредаба члана 32. став 2, члана 53. тач. 4) и 5), члана 54. и члана 57. став 1. Закона о радиодифузији ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 и 62/06) , јер је оценио да оспорене одредбе Закона које прописују да Савет Агенције одлучује већином гласова присутних чланова под условом да је испуњен кворум за одлучивање који чини најмање пет чланова, изузев кад је овим законом или Статутом одређено другачије ; да опште акте и одлуке којима се одлучује о правима емитера Савет доноси већином гласова укупног броја чланова Савета изузев ако овим законом и Статутом није предвиђена двотрећинска већина гласова од укупног броја чланова Савета ; да у поступку издавања дозвола Агенција има обавезу да утврди и објави недискриминаторске, објективне и мерљиве критеријуме одлучивања, који одговарају активностима за чије се обављање издаје дозвола, а да одлуку донесе у складу са утврђеним критеријумима и прописаним условима и стандардима за производњу и емитовање програма; да у случају више лица која испуњавају услове, предност да ономе које пружа већу гаранцију да ће доприносити већем квалитету и разноврсности програма на одређеном подручју, те да ће , ако подносилац пријаве и у време расписивања јавног конкурса за издавање дозвола за емитовање програма емитује радио и/или телевизијски програм Савет, приликом доношења одлуке, узети у обзир допринос тог лица остваривању начела уређења односа у области радиодифузије утврђених законом, у претходном периоду емитовања ; да подносилац пријаве на јавном конкурсу чија је пријава одбијена, има право да у року од 15 дана од пријема решења поднесе приговор Савету који одлучује у року од 30 дана, те да се против одлуке донете по приговору може покренути управни спор ; да се лицу коме није издата дозвола уплаћени депозит враћа у року од 7 дана од дана доношења одлуке по расписаном јавном конкурсу, а лицу коме је дозвола издата, депозит се урачунава у износ накнаде за емитовање програма , - засноване на наведеним овлашћењима законодавног органа утврђеним одредбама чл. 50 и 97 Устава као и на одредбама чл. 36, 97, 137 и 198 Устава, које утврђују да Република Србија уређује и обезбеђује организацију, надлежност и  рад републичких органа; да се јавна овлашћења законом могу поверити и посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција у појединим областима или делатностима; да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу , те да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на законом заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако законом није предвиђена другачија судска заштита. Суд је такође оценио да оспорене одредбе не садрже повреду одредаба чл. 10, 13, 14 и 17  Европске конвенције које јемче слободу изражавања, право на делотворан правни лек пред националним властима, уживање свих права гарантованих Конвенцијом без дискриминације и забрану поништења или ограничења слобода и права у већој мери од оне која је предвиђена Конвенцијом. Суд је закључио да се поступак за оцену уставности и сагласности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, одредаба члана 5, члана 6 став 3, чл 8, 10, 12, и 13 и члана 1 став 2 Закона о изменама и допунама Закона о радиодифузији (,,Службени гласник РС,, број 85/06) издваја, и наставља да води под бројем IУ-244/06. (предмет   IУ-166/06)

-  није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 231. став 1. и члана 244. став 5. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05 и 101/05) и члана 77. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", број 85/05) јер је оценио да је  одредба Закона које прописује, као изузетак примењив до 31. децембра 2009. године за одређене категорије осигураника (који раде на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем) - одређивање старосне односно инвалидске пензије од пензијског основа који представља њихов просечни месечни износ зараде односно накнаде зараде остварене у календарској години која претходи години остваривања права ако је то за осигураника повољније ; одредба која прописује обуставу исплате новчане накнаде за помоћ и негу кориснику који је смештен у установу социјалне заштите за смештај старих лица и одредба која прописује   као изузетак - снижавање старосне границе за одређену категорију осигураника чији се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, до 50 година живота , закључно са 31. децембром 2009. године, - у складу са одредбама чл. 69, 70 и 97 Устава које утврђују да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности и систем у областима социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите ; да се пензијско осигурање уређује законом ; да грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба , имају право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде, хуманизма и поштовања људског достојанства, а да се права запослених и њихових породица на социјално обезбеђење и осигурање уређује законом. Суд је оценио да наведене одредбе не садрже повреду начела правне једнакости и забране дискриминације утврђених чланом 21 Устава,  с обзиром да се једнако односе на сва лица која су у истој правној ситуацији.  Суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање несагласности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, одредбе члана 244 став 5  Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05 и 101/05), јер је утврдио да оспорена одредба Закона не садржи повреду  члана 14 Конвенције и члана 1 Протокола 12 уз Конвенцију, који јемче уживање свих права и слобода гарантованих Конвенцијом без дискриминације, односно, остваривање сваког законом предвиђеног права без дискриминације од стране јавне власти. (предмет IУ-342/05)

- није прихватио иницијативу покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 110. став 1. тачка 3. и става 3 и чл. 111 и 168. Закона о  полицији ("Службени гласник РС", број 101/05), јер је оценио да су те одредбе Закона, које утврђују услове за пријем у радни однос; околности које искључују могућност пријема у радни однос; прикупљање података о лицу које жели да заснује радни однос , уз његову сагласност, односно, података о постојању безбедносних сметњи за извршавање задатака у полицији који се тичу података утврђених прописима о условима за добијање оружног листа и података које кандидат  даје у поступку заснивања радног односа ; прописују престанак радног односа у случају да у току рада настану безбедносне сметње због којих радни однос не би  ни био заснован, у ком случају решење о престанку радног односа доноси министар на образложени предлог директора полиције односно функционера у чијој је надлежности обављање одређених послова , те да жалба против решења није допуштена, али се може покренути управни спор, - засноване на одредбама чл. 60, 97 и 198 Устава које јемче право на рад  у складу са законом, утврђују да су свима под једнаким условима доступна сва радна места и да свако има право на правну заштиту за случај престанка радног односа;   утврђују да Република Србија уређује и обезбеђује безбедност грађана и систем у области радних односа те утврђују да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези и на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.  Суд је одбацио захтев за оцењивање уставности одредбе члана 147 став 3  Закона, јер је утврдио да је о уставности наведене одредбе Закона одлучивао у раније вођеном поступку који је окончан решењем IУ -16/06 од 21. септембра 2006. године, којим нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности наведене одредбе Закона, а да из нових навода и разлога не произлази основ за поновно одлучивање. (предмет IУз-13/08)

- није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 7, 9 и 11, члана 15 ст. 1 и 2 и чл. 16 и 35  Закона о експропријацији ("Службени гласник РС", бр. 53/95, 23/01 и 20/09), је  оценио да наведене одредбе које уређују елементе института експропријације засноване на одредбама члана 58 Устава које јемче мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, те да се законом може ограничити начин коришћења имовине. Суд је одбацио захтеве за оцену уставности одредаба чл. 1, 5, 6, 8 и 12, члана 15 ст. 3 и 4 и чл. 20, 36, 42, 43а и 72а наведеног закона, јер је утврдио да је о уставности наведених одредаба Закона одлучивао у раније вођеном поступку који је окончан решењем IУз - 81/09 од 22. децембра 2009. године, којим нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности наведених одредаба Закона, а да из нових разлога и навода не произлази основ за поновно одлучивање. Из истог разлога Суд је одбацио захтеве за оцену уставности одредаба члана 15 Закона о изменама и допунама Закона о експропријацију (,,Службени гласник РС,, број 20/09), којим јер извршена измена и допуна члана 42 основног текста Закона. (предмет IУз-229/09)

II  У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд:                                               

- утврдио да одредбе тарифног броја 5 тачка 3 , тачка 4 подтачка 3) и тачка 5 Таксене тарифе локалних комуналних такса, која је била саставни део Одлуке о локалним комуналним таксама, општине Брус („Службени лист општине Брус", број 1/06), у време важења нису биле сагласне са Уставом и законом, јер је оценио да су противно одредбама  Закона о финансирању локалне самоуправе висину локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословним просторијама утврђивале зависно од броја запослених код обвезника таксе. Суд је одбио предлог за утврђивање незаконитости одредаба чл. 2 до 11 наведене Одлуке јер је оценио да су на основу и у границама наведеног закона уређивале односни локални јавни приход. Из истог разлога Суд је одбио предлог за утврђивање незаконитости одредбе Тарифног броја 5 Таксене тарифе наведене одлуке, у делу којим је била прописана висина такси. Суд је обуставио поступак за оцену уставности преосталог дела наведене одлуке, као и за оцену законитости одредбе члана 12 одлуке, због престанка процесних претпоставки за оцену поступка доношења општег акта , односно одредбе која уређује надлежност општинског органа у односу на Закон о локалној самоуправи из 2002. године који је престао да важи. Суд је обуставио поступак за оцену уставности и законитости  Одлуке о локалним комуналним таксама, општине Брус („Службени лист општине Брус", број 1/05), јер је у току поступка оспорена одлука престала да важи, као и Устав од 1990. године и Закон о локалној самоуправи из 2002.  на основу чијих одредаба је била донета. (предмет IУ-11/06)                                              

-  утврдио да одредбе члана 10 ст. 2 и 3,  члана 12. ст. 1. и 2. и члана 13. Правилника о изменама и допунама Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом ("Службени гласник РС", број 17/06), који је донео Министар рада, запошљавања и социјалне политике,  нису у сагласности са  законом, јер је оценио да су тим одредбама Правилника које уређују услове за остваривање права на дечији додатак, учињена прекорачења законом утврђених овлашћења органа управе у доношењу прописа, јер је, уместо ближе разраде  одредаба  Закона о финансијској подршци породици са децом, тим одредбама Правилника, уређена садржина појединих законских института, што је предмет законског уређивања, у смислу члана 97 Устава који утврђује да Република Србија уређује и обезбеђује систем односа у области бриге о деци. Суд је обуставио поступак за оцену законитости одредбе члана 10 став 1 наведеног Правилника, која је у току поступка престала да важи.(предмет IУ-49/06) 

- утврдио да одредбе чл. 5 до 7, 9 и 11 Одлуке о накнади за коришћење грађевинског земљишта („Службени лист општине Краљево", број 12/03), нису у сагласности са законом јер је оценио да је противно одредбама Закона о планирању и изградњи из 2003. године, чије су одредбе о накнади за коришћење земљишта у примени по основу Закона о планирању и изградњи из 2009. године, скупштина општине, уместо ближе разраде законом утврђених критеријума за утврђивање накнаде, неовлашћено прописала додатне критеријуме и то намену објеката и врсту делатности која се у објекту обавља, и на основу њих утврдила обавезе плаћања накнаде. Суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање незаконитости осталих одредаба наведене одлуке, јер је оценио да на основу и у границама закона   уређују питања од значаја за утврђивање обавеза по основу плаћања наведене накнаде (предмет IУ-10/07) 

- утврдио да одредбе чл. 4, 5, 11 и 12  Одлуке о накнади за коришћење грађевинског земљишта („Службени лист општине Алексинац", број 3/05) и Одлука о изменама и допунама Одлуке о накнади за коришћење грађевинског земљишта („Службени лист општине Алексинац", број 4/07), које је донела Скупштина општине Алексинац, нису у сагласности са Уставом и законом. јер је оценио да је противно одредбама Закона о планирању и изградњи из 2003. године, чије су одредбе о накнади за коришћење грађевинског земљишта у примени по основу Закона о планирању и изградњи из 2009. године, скупштина општине, уместо ближе разраде законом утврђених критеријума за утврђивање накнаде, неовлашћено прописала додатне критеријуме,  и то - највећи планом дозвољени индекс изграђености и намену објеката,  и што је прописала стоструко увећани износ накнаде за власнике бесправно подигнутих објеката. Суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање незаконитости осталих одредаба наведене одлуке, јер је оценио да на основу и у границама закона уређују питања од значаја за утврђивање обавеза по основу плаћања наведене накнаде.(предмет IУл-158/09)

- није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости одредаба члана 6. став 1. алинеје 1. и 2. Правилника о критеријумима, начину и поступку за стављање, односно скидање лекова са Листе лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања ("Службени гласник РС", бр. 95/08 и 7/10) , јер је оценио да су оспорене одредбе Правилника, којима се утврђују  допунски критеријуми за одлучивање надлежног органа о томе који ће се лекови уврстити на листу лекова, - засноване на одредбама Закона о здравственом осигурању, које утврђују овлашћења Републичког завода за здравствено осигурање за доношење наведеног општег акта, као и његове обавезе у погледу обезбеђивања законитог, наменског и економичног коришћења средстава за обавезно здравствено осигурање. (предмет IУп-223/09)

- окончао поступак по захтеву  за  извршење  Одлуке Уставног  суда   IУ- 164/05 од 16. јуна 2005. године ("Службени гласник РС", број 52/05) , који је поднела Н.Манојловић из Београда , јер је подноситељка одустала од захтева.  Суд је одбацио захтеве за извршење наведене одлуке Уставног суда које су поднели : Д. Дмитровић,  Љ. Ђорђевић, С. Пејић, Г. Јекић Брадајић, Д. Ђукановић, М. Стругар, С. Алфиревић, С. Ивановић, Г. Миајловић, Г. Чолић, Љ. Сањин, Љ. Веселиновић, Р. С вилановић, С. Нешовић, А.Боровић , сви из Београда, јер подносиоци нису поступили по захтеву Суда да се изјасне о даљем постојању потребе да Уставни суд одреди начин отклањања последица које су настале услед примене акта који није у складу са Уставом и законом.   (предмет IУ-164/05)

- застао са поступком за оцену уставности и законитости Правилника о условима за производњу ваздухоплова, мотора, елисе и ваздухопловног производа или њихових делова (ЈАР 21) ("Службени гласник РС", бр. 101/08 и 71/09), до доношења одлуке Уставног суда о уставности и законитости Одлуке о вршењу оснивачких права у Директорату цивилног ваздухопловства државе Србије и Црне Горе (,,Службени гласник РС,, број 53/06), као претходном питању. (предмет IУо-341/09)

- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Одлуке о условима и начину организовања послова у обављању комуналне делатности пречишћавања воде и одвођења отпадних вода („Службени лист града Крагујевца", број 28/09) , јер подносилац није поступио по захтеву Суда за уређивање иницијативе и отклањање недостатака који онемогућавају вођење поступка. (предмет IУо-60/10)

- одбацио иницијативу ,,за цену законитости одредаба Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Службени гласник РС", број 98/07) и члана 119. Закона о раду ("Службени гласник РС", број 24/05)", због  ненадлeжности Суда да оцењује целисходност нормативних решења садржаних у општим актима.  (предмет IУ-788/10) 

III  У поступцима решавања сукоба надлежности Уставни суд је одлучио :

-   за поступање у прекршајном поступку против окривљеног увозника МАНИОС ДОО из Београда, као правног лица и Драгана Тошића из Зајечара, као одговорног лица, због прекршаја из члана 340 став 1 тачка 1) Царинског закона из 2003. године, надлежан је орган управе, Министарство финансија, Управа царина, Комисија за прекршаје Царинарнице Кладово. (предмет  IIIУ- 866/10)

IV  У поступцима по уставним жалбама, Уставни суд је:

- усвојио уставну жалбу Л.Јовановић изјављену због повреде права на суђење у разумном року , зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Четвртим општинским судом у Београду, у  предмету П. 1. 329/06, по предлогу за доношење решења које ће заменити уговор о откупу стана, који је трајао скоро 14 година, а још увек није правноснажно окончан. Суд је наложио Првом основном суду у Београду, да предузме све неопходне мере како би се наведени ванпарнични поступак окончао у најкраћем могућем року. Суд је одлучио да се Одлука објави у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,. (предмет  Уж- 314/08)

- усвојио уставну жалбу Г.Ђурице изјављену због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Општинским судом у Чачку, у  предмету П1. 1593/04, који је покренут  1994. године, подношењем тужбе од стране пок. мајке подноситељке уставне жалбе за накнаду штете против трећих лица, а који је преузела подноситељка уставне жалбе 2007. године, и који је правноснажно окончан 2008. године, тј. после 14 година. Суд је одлучио да се Одлука објави у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,. (предмет Уж- 378/08).

- усвојио уставну жалбу Д.Петровића изјављену због повреда права на суђење у разумном року и права на правично суђење зајемчених одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права на суђење у разумном року  учињена у поступку који се водио пред Општинским судом у Нишу, у  предмету 1П. 305/06 који је покренут 2001. године предлогом за доношење решења које замењује уговор о закупу стана на неодређено време, који је окончан после скоро 7 година. Суд је утврдио да је повреда права на правично суђење учињена  решењем Општинског суда у Нишу 1П. 305/06 од 5. децембра 2006. године, решењем Окружног суда у Нишу Гж. 797/07 од 28. фебруара 2007. године и решењем Врховног суда Србије Рев. 1667/07 од 21. фебруара 2008. године , пропуштањем судова да дају образложену одлуку о одлучним чињеницама. Суд је поништио наведено решење Врховног суда Србије и одредио да Врховни касациони суд донесе нову одлуку по ревизији подносиоца уставне жалбе изјављеној против наведеног  другостепеног решења. Суд је одлучио да се Одлука објави у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,. (предмет Уж- 485/08 ).

- усвојио уставну жалбу С.Трајковића изјављену због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Петим општинским судом у Београду, у  предмету П. 216/07, по тужби против подносиоца уставне жалбе за утврђење права својине, који ни после 8 година није окончан. Суд је наложио Првом основном суду у Београду да у наведеном предмету предузме све неопходне мере како би се парнични поступак окончао у најкраћем могућем року. Суд је одлучио да се Одлука објави у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,. (предмет   Уж- 545/08 ).

- усвојио уставну жалбу Р.Кораћа изјављену због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Врховним судом Србије, у  предмету У. 8855/07, у којем је тужба достављена на одговор туженом органу после 4 месеца , а писмени отправак пресуде уручен странкама после 9 месеци од доношења пресуде. Суд је утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете коју може да оствари на начин предвиђен одредбама члана 90 Закона о Уставном суду.  (предмет Уж- 625/08).

- усвојио уставну жалбу М.Гицић изјављену због повреда права на правично суђење и права на имовину, зајемчених одредбама чл. 32 и 58 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена решењем Општинског суда у Новом Пазару И. 685/08 од 3. јула 2008. године и решењем Окружног суда у Новом Пазару Гж. 1026/08 од 28. августа 2008. године, неоснованим утврђењем да је потраживање утврђено правоснажним и извршним пресудама престало. Суд је поништио наведено решење Окружног суда у Новом Пазару и одредио да Виши суд у Новом Пазару поново одлучи о жалби изјављеној против решења Општинског суда у Новом Пазару И. 685/08 од 3. јула 2008. године. (предмет Уж- 1128/08 ).

- усвојио уставну жалбу Б.Крстића изјављену због повреде права на имовину, зајемченог одредбом члана 58 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена пресудом Врховног суда Србије Рев. 2046/08 од 10. септембра 2008. године, непризнавањем права подносилаца уставне жалбе на посебну законску камату којом се обезбеђује ревалоризација припадајућих износа који се исплаћују у ратама. Суд је поништио наведену пресуду Врховног суда Србије и одредио да Врховни касациони суд донесе нову одлуку по ревизији коју је подносилац уставне жалбе изјавио против пресуде Окружног суда у Новом Саду Гж. 5914/07 од 27 марта  2008. године. Суд је одлучио да се Одлука објави у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,. (предмет Уж- 1344/08).

- усвојио уставну жалбу ,,РГ - МК,, А.Д. изјављену због повреде права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена закључком Комисије за заштиту права, Управе за јавне набавке број 4-00-745/08 од 23. децембра 2008. године, неоснованим утврђењем неблаговремености поднетог захтева. (предмет  Уж- 190/09).

- усвојио уставну жалбу Ј.Цветковић изјављену због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Првим општинским судом у Београду у предмету П. 3945/01 (иницијални број предмета П. 5347/92) а који се сада води пред Првим основним судом у Београду у предмету П. 63229/10  , по тужби подноситељке уставне жалбе за поништај уговора о замени стана, који траје 18 година и још увек је у фази првостепеног расправљања. Суд је утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете коју може да оствари на начин предвиђен одредбама члана 90 Закона о Уставном суду.  Суд је наложио Првом основном суду у Београду да  предузме све неопходне мере како би се наведени парнични поступак окончао у најкраћем могућем року. (предмет      Уж- 1939/09)  

- одбио као неосноване уставне жалбе, јер је утврдио да нема повреда права зајемчених Уставом,  у предметима : Уж- 259/08,  Уж- 268/08, Уж- 433/08, Уж- 451/08,  Уж- 520/08, Уж- 645/08, Уж- 650/08, Уж- 651/08, Уж- 653/08, Уж- 696/08,  Уж- 756/08,  Уж- 405/09, Уж- 519/09,  Уж- 1426/09,  Уж- 1871/09  и  Уж- 1258/10.

- обуставио поступак  по уставној жалби у предмету Уж- 1508/08, јер је подносилац преминуо.

- није дозволио повраћај у пређашње стање због пропуштеног рока за изјављивање уставне жалбе и истовремено одбацио поднету уставну жалбу као неблаговремену , у предметима Уж- 2304/10 и  Уж- 2342/10.        

- одбацио из процесних разлога уставне жалбе у предметима :  Уж- 824/08, Уж- 826/08, Уж- 889/08, Уж- 1450/08, Уж- 1532/08, Уж- 1535/10, Уж- 1869/10, Уж- 1974/10, Уж- 2017/10, Уж- 2232/10, Уж- 2288/10,  Уж- 2292/10, Уж- 2297/10, Уж- 2298/10, Уж- 2325/10,  Уж- 2328/10, Уж- 2335/10, Уж- 2349/10, Уж- 2351/10,  Уж- 2370/10,  Уж- 2392/10, Уж- 2394/10 и  Уж- 2435/10 .                                                

V  У поступцима по захтевима за оцену уставности и законитости појединачних правних аката, Уставни суд је, из разлога ненадлежности, одбацио захтеве у предметима IР-119/10  и  IР-149/10. 

                                                                                                                                                     Руководилац  Службе

                                                                                                                    Бранка  Ћурчија