четвртак, 22. јул 2010
Уставни суд је на 31. Редовној седници одлучио о 71 предмету, а у предметима IУ-227/06, IУл-29/09, Уж- 838/09, Уж- 487/09, Уж- 1185/10 и Уж- 2330/10 је одложио разматрање и одлучивање.
I У предметима оцене уставности закона, Уставни суд је :
- утврдио да нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима следеће одредбе Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању (,,Службени гласник РС,, број 71/09) : одредба члана 1 став 1 којом је у члану 14 Закона о јавном информисању (,,Службени гласник РС,, бр. 43/03 и 61/05) додат нови став 1 и то у делу који гласи : ,,Јавно гласило може основати домаће правно лице (оснивач јавног гласила),, ; одредбе члана 2 којима је после члана 14 Закона о јавном информисању додат нови члан 14а и то ст. 5, 6 и 7 овог члана ; те, одредбе чл. 4, 5 и 6 Закона, јер је оценио :
да је одредба која прописује да јавно гласило може основати домаће правно лице (оснивач јавног гласила) несагласна са одредбом члана 50 Устава која утврђује слободу свакога да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања, те да је наведена одредба несагласна и са одредбама чл.10 и 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 19 Међународног пакта о грађанским и политичким правима;
да су одредбе које налажу обавезе јавном тужиоцу и суду у виду одређивања мера које ти органи имају предузети у поступку за привредни преступ несагласне са одредбама чл. 4, 142 и 156 Устава које утврђују да је правни поредак јединствен, да уређење власти почива на подели власти на законодавну , извршну и судску, да је судска власт независна, да су судови самостални и независни у свом раду, да је јавно тужилаштво самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела. Имајући притом у виду да је систем односа у области привредних преступа већ уређен Законом о привредним преступима, прописивање другачијих правила поступка у односној области казненог права, има за последицу повреду принципа јединства правног поретка као и начела једнакости пред законом зајемченог чланом 21 Устава, док је, прописивањем обавезе изрицања мере привремене обуставе делатности издавања јавног гласила за случај неуписивања у Регистар јавних гласила , уписивање у Регистар добило карактер конститутивног елемента поступка оснивања јавног гласила што је несагласно одредби члана 50 Устава, као и одредбама члана 10 Европске конвенције и члана 19 Међународног пакта;
да су одредбе чл. 4, 5 и 6 Закона које прописују санкције за привредни преступ и прекршај одредаба Закона у виду новчаних казни за оснивача, одговорно лице у оснивачу и одговорног уредника јавног гласила ; прописују обавезу суда да изрекне заштитну меру забране обављања делатности издавања јавних гласила односно обавезу да изрекне условну осуду, у несагласности са начелима јединства правног поретка , једнакости свих пред Уставом и законом , начелом поделе власти и независности судства , зајемченом слободом медија и зајемченим правом на правну сигурност у казненом праву, као и да су прописаним санкцијама повређена и уставна начела из члана 20 Устава која одређују услове односно границе за законско ограничавање људских и мањинских права и слобода, какви су иначе, садржани и у одредбама члана 10 Европске конвенције.
Суд је одбио предлог и није прихватио иницијативе за утврђивање неуставности и несагласности са потврђеним међународним уговорима одредбе члана 1 Закона, у делу који се односи на другу реченицу новододатог става 1 члана 14 Закона о јавном информисању и одредаба члана 2 Закона у делу који се односи на ст. 1 до 4 новододатог члана 14а Закона, на став 1 новододатог члана 14б и на новододати члан 14в Закона о јавном информисању, - јер је оценио да су те одредбе Закона које прописују да се јавно гласило уписује у Регистар јавних гласила; прописују забрану за оснивача да преносом права или на други начин располаже правом на јавно гласило или правом на издавање јавног гласила и ништавост таквог уговора, те забрану да се, до истека једне године од дана кад је јавно гласило престало да постоји, или је престало његово штампање или издавање, под истим или сличним именом оснује ново јавно гласило; прописују да Регистар јавних гласила води организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката и прописују обавезе те организације према републичком органу управе надлежном за послове јавног информисања и међусобне обавезе органа управе и организације која спроводи поступак принудне наплате у погледу достављања одређених података о оснивачу, - јер је оценио да не садрже повреду одредаба чл. 21, 50 и 83 Устава нити одредбе члана 14 Европске конвенције, односно , да су засноване на одредбама Устава, да не садрже повреде права на имовину зајемчених Уставом и потврђеним међународним уговорима , а да прописане забране, као вид ограничења права, служе оправданом циљу и не задиру у суштину зајемченог права.
Суд је покренуо поступак за оцењивање уставности одредбе члана 2 Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању (,,Службени гласник РС,, 71/09) у делу којим је после члана 14 Закона о јавном информисању (,,Службени гласник РС,, бр. 43/03 и 61/05) додат нови члан 14б и то у односу на став 2 члана 14б Закона , као и одредбе члана 7 Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању , које прописују да Министар надлежан за послове јавног информисања ближе уређује начин вођења регистра јавних гласила, рок за доношење тог прописа, и обавезе оснивача јавних гласила да поднесу пријаве за упис у Регистар, јер је оценио да се, са аспекта одредаба Устава које ограничавају доношење прописа извршне власти на домен извршавања закона, основано поставља питање сагласности са Уставом овлашћења датог министру, с обзиром да садржина датог овлашћења отвара могућност да се доношењем подзаконског прописа изворно уреди начин остваривања зајемчене слободе медија, што је у смислу члана 18 Устава у искључивој надлежности законодавног органа. (предмет IУз-231/09)
- одбио предлог за утврђивање неуставности и несагласности са потврђеним међународним уговорима одредбе члана 4. став 1. Породичног закона ("Службени гласник РС", број 18/05) , јер је оценио да је оспорена одредба која, одређујући појам ванбрачне заједнице прописује - да је ванбрачна заједница трајнија заједница живота жене и мушкарца , између којих нема брачних сметњи (ванбрачни партнери), заснована на одредбама члана 62 Устава које утврђују право свакога да слободно одлучи о закључењу и раскидању брака ; да се брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом ; да закључење, трајање и раскид брака почивају на равноправности мушкарца и жене ; да се брак и односи у браку и породици уређују законом, а да се ванбрачна заједница изједначава са браком у складу са законом. Оцењујући да је уређивањем појма ванбрачне заједнице законодавни орган поступао на основу и у границама наведених уставних одредби и у њима садржаних овлашћења законодавног органа, Суд је оценио да ни главни разлог оспоравања наведене законске одредбе који се тиче правне заснованости ограничавања појма ванбрачне заједнице на искључиво особе различитог пола, не даје основа за утврђивање неуставности , како из разлога постојања позитивне уставне дефиниције брака и с тим у вези изведеног појма ванбрачне заједнице као заједница двају различитих полова, тако ни са становишта постојања наводне повреде начела забране дискриминације које је гарантовано чланом 21 Устава , односно, које је садржано у одредбама члана 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Протоколу број 12 уз Европску конвенцију и члану 26 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, будући да се то начело односи на остваривање гарантованих и признатих права , али и тада уз дозвољена одступања која се могу оправдати објективним и оправданим разлозима. (предмет IУ-347/05)
- није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности Закона о отпису камате на доспеле обавезе по основу одређених пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање ("Службени гласник РС", број 102/08), јер је оценио да су Законом утврђени услови, обим и поступак отписа обрачунате а ненаплаћене камате на обавезе које су доспеле за плаћање до 31. децембра 2007. године, засновани на одредбама чл. 91 и 97 Устава према којима је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника, а да Република Србија уређује и обезбеђује порески систем и систем у области социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, односно, да наведено уставно овлашћење законодавца укључује и његово право да прописује пропорционалне мере за остваривање економских циљева пореске политике. (предмет IУз-35/09)
II У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је :
- утврдио да Правилник о условима усаглашавања објеката са прекорачењем („Општински службени гласник", број 5/08) који је донела Скупштина општине Јагодина и Правилник о допуни Правилника о условима усаглашавања објеката са прекорачењем („Служени гласник града Јагодине", број 6/08) који је донела Скупштина града Јагодина, нису у сагласности са законом , јер је оценио да се наведеним актима уређују односи организације и коришћења простора, који се, у смислу одредбе члана 97 Устава уређују законом, а да су, без овлашћивања јединице локалне самоуправе да својим актима уређује те односе, ти односи и били непосредно уређени законом и то , у време доношења оспорених правилника - Законом о планирању и изградњи из 2003. године, а потом и важећим Законом о планирању и изградњи из 2009. године. (предмет IУ-9/09)
- утврдио да одредбе члана 9 у делу који гласи : ,,највећег планом дозвољеног индекса изграђености,, и чл. 11 и 13 Одлуке о накнади за коришћење грађевинског земљишта („Службени лист града Ниша", број 115/08) и одредбе чл. 2 и 3 Одлуке о измени и допуни Одлуке о накнади за коришћење грађевинског земљишта („Службени лист града Ниша", број 24/09), које је донела Скупштина општине Бела Паланка, нису у сагласности са законом, јер је оценио да је противно одредбама Закона о планирању и изградњи из 2003. године, чије су одредбе о накнади за коришћење грађевинског земљишта у примени по основу Закона о планирању и изградњи из 2009. године, скупштина општине, уместо ближе разраде законом утврђених критеријума за утврђивање накнаде, неовлашћено прописала додатне критеријуме, и то - највећи планом дозвољени индекс изграђености земљишта, намену објеката и врсту делатности обвезника накнаде, те место седишта правног лица као обвезника накнаде. Суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање незаконитости осталих одредаба наведене одлуке, јер је оценио да на основу и у границама закона уређују питања од значаја за утврђивање обавеза по основу плаћања накнаде.(предмет IУл-153/09)
- утврдио да Одлука о измени и допуни Одлуке о утврђивању коефицијената за обрачун и исплату плата изабраних, именованих и постављених лица („Службени лист општине Блаце", број 4/09), није у сагласности са Уставом и законом , јер је оценио да су, противно одредбама Закона о платама у државним органима и јавним службама, одредбама Одлуке прописани виши коефицијенти од законом дозвољених за радна места начелника општинске управе, секретара скупштине општине и општинског јавног правобраниоца а осим тога је, противно одредбама наведеног закона које прописују начин утврђивања плате, обрачун месечног износа плате по тако прописаним коефицијентима условљен позитивном оценом рада од стране председника општине односно председника скупштине општине, и предвиђена могућност процентуалног увећања коефицијената, по основу оцене рада. (предмет IУл-305/09)
- није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости Правилника о раду Здравственог центра Ваљево ЗЦ- 01- 586/2 од 7. априла 2007. године, јер је оценио да уређивање радних односа правилником послодавца не садржи повреду одредаба Закона о раду које утврђују услове, односно ситуације у којима се , до закључивања одговарајућег колективног уговора код послодавца, права, обавезе и одговорности из радног односа уређују правилником о раду који доноси послодавац.(предмет IУ-4/08)
- није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 69. Статута Месне заједнице Шангај број 66/2001 од 4. јуна 2001. године, одредбе члана 3. Одлуке о измени Статута Месне заједнице „Шангај", број 30-130/02 од 30. јуна 2002. године, одредбе члана 2. Одлуке о измени Статута Месне заједнице „Шангај" број 30-142/03 од 24. децембра 2003. године и члана 2. Одлуке о измени Статута Месне заједнице „Шангај" број 30-60/05 од 31. марта 2005. године , јер је оценио да су оспорене одредбе наведених општих аката које утврђују да наведени статут и одлуке ступају на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Месне заједнице , у складу са одредбама члана 196 Устава. (предмет IУл-312/09)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости одредаба чл. 11. и 22. Одлуке о јавним паркиралиштима („Службени гласник града Ваљева", број 6/09) , јер подносилац није поступио по захтеву Суда за уређивање иницијативе и отклањање недостатака који онемогућавају вођење поступка.(предмет IУо-17/10)
III У поступцима решавања сукоба надлежности Уставни суд је одлучио:
- За поступање у прекршајном поступку против окривљеног М.Веселиновића из Крагујевца, због прекршаја из члана 334 став 1 тачка 1 у вези члана 332 став 3 Царинског закона из 2003. године, надлежан је Прекршајни суд у Крагујевцу. (предмет IIIУ- 858/10)
IV У поступцима одлучивања по жалби на појединачни акт или радњу државног органа или органа јединице локалне самоуправе којим се онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине , односно локалне самоуправе, Уставни суд је :
- одбацио „уставну жалбу" против пресуда Окружног суда у Ужицу: УI број 10/08, УI број 11/08, УI број 13/08, УI број 14/08 и УI број 15/08 , због непостојања процесних претпоставки за вођење поступка и одлучивање Уставног суда (предмет IXУ-181/08)
V У поступцима по уставним жалбама, Уставни суд је:
- усвојио уставну жалбу Н.Нуховића изјављену због повреде права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена пресудом Врховног суда Србије Рев. 1148/07 од 17. октобра 2008. године и пресудом Окружног суда у Новом Пазару Гж. 345/06 од 18. јуна 2007. године, давањем контрадикторних и нејасних ставова и оцена о питању постојања радног односа подносиоца уставне жалбе код туженог послодавца у одређеном периоду и, с тим у вези, права на накнаду разлике зараде. Суд је поништио наведену пресуду Врховног суда Србије и наложио Врховном касационом суду да донесе нову одлуку по ревизији Н.Нуховића поднетој против пресуде Окружног суда у Новом Пазару Гж. 345/06 од 18. јуна 2007. године. (предмет Уж- 32/08).
- усвојио уставну жалбу Д.Тешевић изјављену због повреда права на правично суђење и права на имовину, зајемчених одредбама чл. 32 и 58 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена решењем Општинског суда у Новом Пазару И. 631/08 од 6. јуна 2008. године, решењем Општинског суда у Новом Пазару И. 492/08 од 29. маја 2008. године, решењем Окружног суда у Новом Пазару Гж. 914/08 од 14. јула 2008. године и решењем Окружног суда у Новом Пазару Гж.826 /08 од 17. јула 2008. године , неоснованом обуставом извршног поступка за наплату потраживања трошкова поступка утврђених правоснажном и извршном пресудом, односно, неоснованим утврђењем да је потраживање подноситељке уставне жалбе на накнаду зараде престало. Суд је поништио решења Окружног суда у Новом Пазру Гж. 914/08 од 14. јула 2008. године и Гж. 826/08 од 17. јула 2008. године и наложио Вишем суду у Новом Пазару да поново одлучи о жалбама Д.Тешевић изјављеним против решења Општинског суда у Новом Пазару И. 631/08 од 6. јуна 2008. године и И.492/08 од 29. маја 2008. године. (предмет Уж- 968/08).
- усвојио уставну жалбу Д.Трпковића изјављену због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Трећим општинским судом у Београду, у предмету К. 917/08 , по оптужном предлогу подносиоца уставне жалбе као оштећеног кривичним делом лажног пријављивања, који је започет 2003. године, а обустављен 2008. године, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. Суд је утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете коју може да оствари на начин предвиђен одредбама члана 90 Закона о Уставном суду. (предмет Уж- 105/09).
- усвојио уставну жалбу З.Радовановића изјављену због повреде права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена пресудом Врховног суда Србије У. 1478/08 од 7. маја 2009. године , пропуштањем да цени наводе из тужбе који су од утицаја на решење ствари а који нису били оцењени ни у управном поступку. Суд је поништио наведену пресуду Врховног суда Србије и одредио да Управни суд донесе нову одлуку по тужби подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Жалбене комисије Владе Републике Србије број 120-01-00067/2007-01 од 29. јануара 2008. године. Суд је утврдио да ова Одлука има правно дејство и према лицима која нису поднела уставну жалбу, а налазе се у истој правној ситуацији, сагласно одредби члана 87 Закона о Уставном суду. (предмет Уж- 1341/09 )
- усвојио уставну жалбу Д.Добрић изјављену због повреде права на правно средство, зајемченог одредбом члана 36 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена актом Градске општине Гроцка, Општинска управа, Одељење за финансије, привреду и друштвене делатности број 580-212/09 од 9. јула 2009. године јер је упућивањем обавештења странци уместо доношења решења по поднетом захтеву , онемогућено право подноситељке уставне жалбе на коришћење допуштених правних средстава.Суд је наложио Градској општини Гроцка, Општинска управа, Одељење за финансије, привреду и друштвене делатности да донесе одлуку по захтеву подноситељке за оглашавање ништавим решења тог органа број 580-287/06. (предмет Уж- 1507/09).
- усвојио уставну жалбу С.Николић изјављену због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32 Устава. Суд је утврдио да је повреда права учињена у поступку који се водио пред Другим општинским судом у Београду, у предмету К. 16840/10 , по приватној кривичној тужби подноситељке уставне жалбе због лаке телесне повреде, који је покренут 2006. године а обустављен 2010. године због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. Суд је утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете коју може да оствари на начин предвиђен одредбама члана 90 Закона о Уставном суду. (предмет Уж- 2733/09).
- одложио извршење решења Окружног суда у Шапцу К.94/08 од 25. фебруара 2009. године, до доношења одлуке Уставног суда по уставној жалби малолетне М.С. из Београда, којим решењем је одређено ДНК вештачење узорака малолетног лица-подноситељке уставне жалбе, ради прибављања доказа за потребе кривичног поступка који се води по тужби њене биолошке мајке као оштећене, против лица оптуженог за кривично дело обљубе над немоћним лицем. (предмет Уж- 2531/10)
- одбио као неосноване уставне жалбе, јер је утврдио да нема повреда права зајемчених Уставом, у предметима : Уж- 195/08, Уж- 237/08, Уж- 241/08, Уж- 431/08, Уж- 511/08, Уж- 602/08, Уж- 655/08, Уж- 755/08, Уж- 907/08, Уж- 908/08, Уж- 1065/08, Уж- 1100/08, Уж- 1262/08, Уж- 1303/08, Уж- 1320/08, Уж- 1405/08, Уж- 1512/08, Уж- 340/09, Уж- 343/09, Уж- 482/09, Уж- 761/09, и Уж- 2727/09.
- није дозволио повраћај у пређашње стање због пропуштеног рока за изјављивање уставне жалбе и истовремено одбацио поднету уставну жалбу као неблаговремену, у предмету Уж- 2346/09
- одбацио из процесних разлога уставне жалбе у предметима : Уж- 66/08, Уж- 565/08, Уж- 763/08, Уж- 1722/09, Уж- 1775/09, Уж- 2351/09, Уж- 2410/09, Уж- 2578/09, Уж- 2649/09, Уж- 2684/09, Уж- 2782/09, Уж- 2839/09, Уж- 1003/10, Уж- 1296/10, Уж- 1915/10, Уж- 1967/10, Уж- 2131/10, Уж- 2271/10, Уж- 2307/10, Уж- 2401/10, Уж- 2402/10 и Уж- 2448/10.
VI У поступцима по захтевима за оцену уставности и законитости појединачних правних аката, Уставни суд је, из разлога ненадлежности , одбацио захтеве у предметима IР-131/10, IР- 148/10, IР-151/10, IР-152/10, IР-178/10, IР-182/10, IР-192/10 и IР-196/10.
Руководилац Службе
Бранка Ћурчија