Саопштење са 25. редовне седнице Уставног суда, одржане 16. јуна 2011. године, којом је председаваo др Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда

четвртак, 16. јун 2011

Уставни суд је на 25. редовној седници одлучио о 53 предмета, а у предмету IУ - 317/2009 је одложио разматрање и одлучивање.

I     У предметима оцене уставности законa Уставни суд: 

- није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање несутавности одредаба члана 16. ст. 1. и 2, члана 32. и члана 39. став 2. Закона о становању ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 и 101/05) којима је прописано: да је носилац права располагања на стану у друштвној својини, дужан да носиоцу станарског права, односно закупцу који је то својство стекао до дана ступања на снагу овог закона, на његов захтев у писменој форми омогући откуп стана који користи, под условима прописаним овим законом и да је носилац права располагања дужан да омогући откуп стана под условима прописаним овим законом и брачном другу и деци рођеној у браку и ван брака, усвојеној и пасторчади, који заједно са носиоцем станарског права станују у том стану, уз писмену сагласност носиоца станарског права, с тим што се сагласност може дати само једном лицу (члан 16. ст. 1. и 2); да се закупнина за стан у друштвеној и државној својини и својини грађана, који користи закупац стана на неодређено време, утврђује у зависности од површине стана, квалитета стана и зграде у којој се налази стан, а изражава се бројем бодова за квалитет стана и зграде, површине стана и коефицијента, у складу са актом о начину утврђивања закупнине који доноси министар. Висина месечне закупнине из става 1. овог члана утврђује се за шестомесечне обрачунске периоде: јануар-јуни и јули-децембар. Утврђивање, обрачун и наплату закупнине врши власник стана, односно носилац права располагања или предузеће за стамбене услуге или друго правно лице коме се повере ти послови. Министар надлежан за стамбене послове ближе прописује начин утврђивања закупнине из става 1. овог члана (члан 32); да се одредбе овог закона о коришћењу друштвеног стана по основу уговора о закупу друштевног стана, примењују и на коришћење станова у друштвеној и државној својини који буду дати у закуп на неодређено време, а оспореном одредбом става 2. предвиђено је да закупац на неодређено време стана из става 1. овог члана, може тај стан да откупи по одредбама овог закона (члан 39) и члана 5. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о становању ("Службени гласник РС", број 76/92), којим је измењена одредба члана 23. став 3. основног текста Закона те прописује да ако купац захтева измену уговореног начина отплате дуга, измењени услови плаћања утврдиће се према условима који важе на дан подношења одговарајућег захтева, јер je оценио: да откуп станова утврђен овим одредбама има значење уређивања једног од облика у којем се остварује претварање средстава у друштвеној и државној својини у друге облике својине коју својинску промену утврђује Устав; да законодавац има уставна овлашћења да уреди својинске и облигационе односе, да уређује остваривање својинских права на непокретности према њеној природи и намени, те да уређује економске и социјалне односе од општег интереса, да уреди и питање закупнине, односно да овласти министра  да својим актом ближе прописује начин утврђивања закупнине на основу параметара утврђених Законом. Суд је одбацио захтев за оцену уставности одредаба члана 20. став 1. наведеног закона и члана 1. Закона о измени Закона о становању („Службени гласник РС", број 26/2001), јер је оценио да, сагласно члану 167. Устава, није надлежан да оцењује оправданаост и целисходност одређених законских решења нити да обавеже Народну скупштину да донесе законска решења у смислу како то предлажу подносиоци иницијативе. Суд је закључио да се из овог предмета издваја део поступка који се односи на оцену уставности одредаба чл. 40. до 43. и 48. Закона о становању („Службени гласник РС“, бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 и 101/05) и формира посебан предмет. (предмет IУ - 114/2006) 

- закључио да, у смислу члана 33. Закона о Уставном суду, иницијативу за оцену уставности одредбе члана 37. ст. 1. и 4. Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 72/09 и 101/10) достави Народној скупштини на мишљење. (предмет IУз - 116/2011) 

II  У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:

– није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости Уредбе о обавези регистрације моторних возила којима управљају лица са пребивалиштем у Републици Србије ("Службени гласник РС", број 28/09), којом је прописано: да лице са пребивалиштем у Републици Србији на путевима у Републици Србији не може управљати возилом регистрованим у иностранству ако у року од три месеца од дана ступања на снагу ове уредбе не региструје возило у Републици Србији, а изузетно лице које има пребивалиште у Републици Србији и одобрено привремено боравишта у иностранству дуже од шест месеци, чланови његове уже породице, као и лице које управља „рент-а кар“ возилом на путевима у Републици Србији може управљати возилом регистрованим у иностранству (члан 1); да се возила из члана 1. ове уредбе могу регистровати у Републици Србији ако се уз захтев за регистрацију приложи и јединствена царинска исправа за стављање возила у слободан промет, уз доказ о уплати свих такси и дажбина које се наплаћују при увозу, као и овлашћење за управљање и располагање возилом регистрованим у иностранству, које је издато и оверено од стране надлежних органа пре јануара 2008. године (члан 2); да ће овлашћено лице Министарства унутрашњих послова искључити возило из саобраћаја и одузети регистарске таблице на начин прописан чланом 217. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима (члан 3); да ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ (члан 4), јер jе оценио да њоме прописана обавеза регистрације моторног возила, односно услови под којима лице са пребивалиштем у Републици Србији може управљати возилом регистрованим у иностранству на путевима у Републици Србији, не садрже повреду Устава и закона. (предмет IУп-142/2009) 

 - покренуо поступак за оцену уставности и законитости одредаба чл. 4, 5. и 8. Одлуке о видео надзору града Новог Сада („Службени лист града Новог Сада“, број 55/09) којима је прописано: чланом 4. - да се средства за реализацију програма из члана 3. став 1. ове одлуке обезбеђују од власника, односно корисника станова (став 1), да месечни износ средстава који плаћају власници, односно корисници станова, по стану, утврђује Градско веће града Новог Сада на предлог Управног одбора Предузећа (став 2), као и да се месечни износ средстава из става 2. овог члана, исказује као посебна ставка на признаници обједињене наплате (став 3); чланом 5. – да су средства прикупљена у складу са чланом 4. ове одлуке приход Предузећа; чланом 8. – да су подаци (видео записи) службена тајна (став 1), да је Предузеће одговорно за чување и тајност података (видео записа) (став 2), да податке (видео записе) може користити Министарство унутрашњих послова, правосудни органи, Безбедносно информативан агенција и Министарство одбране (став 3) и да се у другим случајевима, подаци (видео записи) могу користити уз претходну сагласност Градског већа (став 4); јер је оценио да се основано поставља питање сагласности оспорених одредаба са Уставом и законом. (предмет IУо - 786/2010) 

III У предметима решавања сукоба надлежности Уставни суд је одлучио:

- за поступање у прекршајном поступку који се води против Привредног друштва „C. F. M“ ДОО Пожаревац и одговорног лица у том правном лицу, због прекршаја из члана 341. став 1. тач. 1) и 2) Царинског закона из 2003. године, надлежан је Прекршајни суд у Пожаревцу. (предмет IIIУ-74/2011)   

IV  У поступцима по уставним жалбама, Уставни суд је:

- усвојио уставну жалбу Д. Савић и утврдио да је у извршном поступку радњама Општинског суда у Нишу у предмету И. 2229/07 повређено право подноситељке уставне жалбе на правично суђење зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Основном суду у Нишу да предузме све мере како би се наведени извршни поступак спровео на начин утврђен пресудом Општинског суда у Нишу П. 5173/97 од 19. јуна 2000. године. (предмет Уж-733/2008)

- усвојио уставну жалбу В. Oбрадовића и М. Обрадовић и утврдио да је у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Мионици у предмету П. 90/07 повређено право подносилаца уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је утврдио право подносилаца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду. (предмет Уж-23/2009)

- усвојио уставну жалбу В. Крунића изјављену против пресуде Окружног суда у Београду Гж1. 315/08 од 14. октобра 2009. године и утврдио повреду права на правично суђење зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је одлучио да се одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“. (предмет Уж-2279/2009)   - усвојио уставну жалбу Б. Ковачевић и утврдио да је у поступку који се водио пред Петим општинским судом у Београду у предмету 1Р. 210/06 повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Првом основном суду у Београду да предузме све мере како би се пранични поступак у предмету П. 41861/10 окончао у најкраћем могућем року, као и наведени поступак, када се за то стекну услови. Суд је одлучио да се одлука објави у “Службеном гласнику Републике Србије”. (предмет Уж-2695/2009)

- усвојио уставну жалбу З. Симића и утврдио да је у поступку који се води у предмету Вишег суда у Београду К. 1476/10 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, које гарантује одредба члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Вишем суду у Београду да предузме све неопходне мере како би се наведени поступак окончао у најкраћем могућем року. (предмет Уж-3638/2010) 

- одбио као неосноване уставне жалбе, јер је утврдио да нема повреда права зајемчених Уставом,  у предметима: Уж-1266/2008, Уж-2443/2009, Уж-2449/2009, Уж-2584/2009, Уж-2600/2009, Уж-2667/2009, Уж-2737/2009 и Уж-156/2010. 

- oбуставио поступак по уставној жалби у предмету Уж-1420/2009. 

- није дозволио повраћај у пређашње стање због пропуштеног рока за изјављивање уставне жалбе и истовремено одбацио поднету уставну жалбу као неблаговремену, у предмету Уж-879/2011.  

 - одбацио из процесних разлога уставне жалбе у предметима: Уж-623/2008, Уж-2088/2009, Уж-2405/2009, Уж-49/2010, Уж-1393/2010, Уж-2613/2010, Уж-3342/2010, Уж-3343/2010, Уж-4330/2010, Уж-4331/2010, Уж-5429/2010, Уж-244/2011, Уж-488/2011, Уж-580/2011, Уж-671/2011, Уж-806/2011, Уж-809/2011, Уж-839/2011, Уж-859/2011, Уж-1164/2011, Уж-1199/2011, Уж-1390/2011, Уж-1460/2011, Уж-1491/2011, Уж-1524/2011, Уж-1674/2011, Уж-1805/2011, Уж-1819/2011, Уж-1864/2011, Уж-1866/2011 и Уж-1954/2011.                                               

V  У поступцима по захтевима за оцену уставности и законитости појединачних правних аката, Уставни суд је, из разлога ненадлежности , одбацио захтеве у предметима IР - 116/2011 и IР - 124/2011.

            Самостални саветник за односе са јавношћу

Данијела Лубарда