Саопштење са 36. редовне седнице Уставног суда, одржане 13. октобра 2011. године, којом је председаваo др Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда

четвртак, 13. октобар 2011

Уставни суд је на 36. редовној седници одлучио о 88 предмета.

I  У предметима оцене уставности законa Уставни суд: 

– није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 15. став 3, члана 16. став 4, члана 17. став 3. и члана 31. ст. 2, 4, 5. и 6. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања („Службени гласник РС“, број 30/10). Оспореним одредбама прописано је: да садржину и начин преноса података о обвезницима доприноса - послодавцима и  исплатиоцима прихода који се евидентирају преузимањем из регистра лица која обављају одређену делатност споразумно прописују министар надлежан за социјалну политику и министар надлежан за телекомуникације и информационо друштво (члан 15. став 3); да ближу садржину и образац пореске пријаве о обрачунатим и наплаћеним доприносима за обавезно социјално осигурање по одбитку прописује министар надлежан за финансије (члан 16. став 4); да садржину, начин одређивања и додељивања јединственог броја прописује министар надлежан за социјалну политику, а успостављање везе јединственог броја са јединственим матичним бројем грађана и пореским идентификанционим бројем сагласно прописују министар за социјалну политику, министар за унутрашње послове и министар за финансије (члан 17. став 3); да ће се новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара казнити за прекршај подносилац јединствене пријаве – послодавац, физичко лице ако не поднесе јединствену пријаву или ако јединствену пријаву не поднесе у року од три радна дана односно запослења, односно од дана закључења уговора о раду, односно другог уговора о обављању послова или од дана почетка обављања делатности, односно од дана престанка запошљења, престанка обављања послова или обављања делатности, односно од дана настале промене у току осигурања (члан 31. став 2); да ће се новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара казнити за прекршај подносилац јединствене пријаве – послодавац физичко лице ако унесе нетачне податке у јединствену пријаву (члан 31. став 4); да ће се новчаном казном од 300.000,00 до 1.000.000,00 динара казнити за прекршај корисник података Централног регистра који не изврши пренос података у Јединствену базу, у складу са овим законом и чланом 17. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09) (члан 31. став 5); да ће се новчаном казном од 300.000,00 до 1.500.000,00 динара казнити за прекршај корисници података Централног регистра који, у складу са овим законом, не сарађују и не размењују податке којима располажу, а имајући у виду члан 17. Закона о прекршајима. Суд је оценио да је законодавни орган био овлашћен да, уређујући систем у области социјалног осигурања, пропише начин вођења евидeнције о обвезницима доприноса и у том циљу формира посебно тело -  Централни регистар за уношење збирних података о плаћеним доприносима за обавезно социјално осигурање. По оцени Уставног суда, оспорене одредбе члана 15. став 3, члана 16. став 4. и члана 17. став 3. донете су сагласно уставним принципима којима је дефинисан положај државне управе садржаним у одредби члана 136. Устава. Приликом оцене уставности оспорених одредаба члана 31. Закона, Суд је констатовао да радње које су у оспореним одредбама прописане као прекршај, испуњавају законски услов да буду одређене као врста кажњивих дела, јер се прописане новчане казне односе, пре свега, на несавесне послодавце који покушавају да избегну обавезу плаћања доприноса и на тај начин узрокују стварање дефицита у систему социјалног осигурања. Суд је оценио да се законодавац кретао у границама висине новчаних казни утврђених Законом о прекршајима, тако да није повређено уставно начело о јединству правног поретка из члана 4. Устава. Уставни суд је такође оценио да су неосновани наводи посносиоца иницијативе да је оваквим нормирањем повређено начело правне сигурности у казненом праву из члана 34. Устава, с обзиром на то да су оспореним одредбама Закона таксативно утврђене радње које представљају прекршаје и одређене санкције за њихово непоштовање. (предмет IУз-1246/2010) 

II У поступцима по уставним жалбама Уставни суд је: 

- усвојио уставну жалбу Ш. Зека, А. Зека, Б. Зека. Х. Зека Шаља, Б. Зека, и У. Шаља и утврдио да је у поступку који се пред Четвртим општинским судом у Београду водио у предмету П. 5074/02, сада пред Првим основним судом у Београду у предмету П. 52865/10 повређено право подносилаца уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је усвојио уставну жалбу наведених подносилаца и утврдио да је пресудом Врховног суда Србије Рев. 2002/07 од 29. августа 2007. године повређено право подносилаца на правично суђење зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава и право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Суд је поништио пресуду Врховног суда Србије Рев. 2002/07 од 29. августа 2007. године и одредио да Врховни касациони суд одлучи о ревизији подносилаца уставне жалбе изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду Гж. 2854/07 од 14. марта 2007. године. Суд је наложио Првом основном суду у Београду да предузме све мере како би се наведени парнични поступак окончао у најкраћем року. Суд је одлучио да се одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“. (предмет Уж-482/2008)  

- усвојио уставну жалбу Р. Дамњановић и утврдио да је у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ваљеву у предмету П1. 163/08 повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Основном суду у Ваљеву, односно другом стварно надлежном суду, да предузме све мере како би се наведени парнични поступак, када се за то стекну услови, окончао у најкраћем року. Суд је одлучио да се одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“. (предмет Уж-1101/2009) 

- усвојио уставну жалбу Д. Николић и утврдио да је решењем Врховног суда Србије Рев. 1937/08 од 8. априла 2009. године подноситељки уставна жалбе повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава Републике Србије. Суд је поништио наведено решење Врховног суда Србије и одредио да Врховни касациони суд у најкраћем року донесе нову одлуку по ревизији коју је подноситељка уставне жалбе изјавила против пресуде Окружног суда у Пожаревцу Гж. 269/07 од 21. марта 2008. године. (предмет Уж-1114/2009)

- усвојио уставну жалбу Љ. Шишовић и утврдио да је у парничном поступку који се водио пред Четвртим општинским судом у Београду у предмету П. 151/98, а сада се води пред Вишим судом у Београду у предмету П. 20820/10 повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року, зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, које може остварити на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду. Суд је наложио надлежном суду да предузме све мере како би се наведени парнични поступак окончао у најкраћем року. (предмет Уж-2203/2009)

- усвојио уставну жалбу Б. Ковачевић и утврдио да је у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Сјеници у предмету И. 262/07 повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Основном суду у Новом Пазару, судској јединици у Сјеници да предузме све мере како би се наведени извршни поступак окончао у најкраћем року. Суд је одлучио да се одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“. (предмет Уж-1918/2010) 

- усвојио уставну жалбу Ј. Миловановић и утврдио да је радњама Првог основног суда у Београду у предмету који се води под бројем К. 10453/10, подноситељки уставне жалбе повређено право на слободу и безбедност зајамчено одредбом члана 27. став 1. Устава Републике Србије. (предмет Уж-2719/2010) 

- одбио као неосноване уставне жалбе, јер је утврдио да нема повреда права зајемчених Уставом,  у предметима Уж-551/2009, Уж-685/2009, Уж-1192/2009, Уж-1286/2009, Уж-2270/2010 и Уж-2323/2010. 

- oбуставио поступак по уставној жалби у предмету Уж-2478/2011 јер је подносилац повукао уставну жалбу. 

- одбацио из процесних разлога уставне жалбе у предметима Уж-117/2009, Уж-665/2009, Уж-694/2009, Уж-810/2009, Уж-870/2009, Уж-873/2009, Уж-1692/2009, Уж-356/2010, Уж-3794/2010, Уж-4464/2010, Уж-4644/2010, Уж-4707/2010, Уж-4769/2010, Уж-4836/2010, Уж-4872/2010, Уж-4923/2010, Уж-4937/2010, Уж-5061/2010, Уж-5063/2010, Уж-5262/2010, Уж-5263/2010, Уж-5333/2010, Уж-5355/2010, Уж-5511/2010, Уж-5535/2010, Уж-16/2011, Уж-69/2011, Уж-82/2011, Уж-134/2011, Уж-321/2011, Уж-590/2011, Уж-687/2011, Уж-979/2011, Уж-1496/2011, Уж-1500/2011, Уж-1956/2011, Уж-2029/2011, Уж-2182/2011, Уж-2366/2011, Уж-2406/2011, Уж-2420/2011, Уж-2580/2011, Уж-2587/2011, Уж-2591/2011, Уж-2671/2011, Уж-2686/2011, Уж-2708/2011, Уж-2728/2011, Уж-2729/2011, Уж-2730/2011, Уж-2736/2011, Уж-2768/2011, Уж-2770/2011, Уж-2774/2011, Уж-2786/2011, Уж-2839/2011, Уж-2843/2011, Уж-2884/2011, Уж-2889/2011, Уж-2907/2011, Уж-2912/2011, Уж-2915/2011, Уж-2932/2011, Уж-2940/2011, Уж-2986/2011, Уж-3005/2011, Уж-3012/2011, Уж-3026/2011 и Уж-3034/2011. 

III У поступцима по захтевима за оцену уставности и законитости појединачних правних аката, Уставни суд је, из разлога ненадлежности, одбацио захтеве у предметима IР - 198/2011 и IР - 230/2011.

            Самостални саветник за односе са јавношћу

Данијела Лубарда