Саопштење са 37. редовне седнице Уставног суда, одржане 20. октобра 2011. године, којом је председаваo др Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда

четвртак, 20. октобар 2011

Уставни суд је на 37. редовној седници одлучио о 48 предмета, а у предмету Уж-523/2009 је одложио разматрање и одлучивање. 

I  У предметима оцене уставности законa Уставни суд:

– није прихватио иницијативу за оцену уставности одредаба члана 121. став 4, члана 125. став 4, члана 126. став 3. и члана 136. Пословника Народне скупштине Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 69/94, 70/94, 4/01, 15/01, 59/01, 62/01, 30/02, 57/03, 12/04, 16/04, 29/04, 54/04, 81/06, 13/09 и 14/09 – Пречишћен текст). Оспореним одредбама прописано је: да се одлука сматра донетом ако је за њу гласало више од половине идентификованих народних посланика, односно Уставом предвиђена већина (члан 121. став 4. - јавно гласање употребом електронског система); да се одлука сматра донетом ако је за њу гласало више од половине присутних народних посланика, односно Уставом предвиђена већина (члан 125. став 4. – јавно гласање дизањем руке); да се одлука сматра донетом ако је за њу гласало више од половине присутних народних посланика, односно Уставом предвиђена већина (члан 126. став 3. – јавно гласање прозивком); да Народна скупштина доноси – законе, буџет, план развоја, просторни план, завршни рачун, пословник, декларацију, резолуцију, препоруку, одлуку, закључак и аутентично тумачење акта који доноси (члан 136).  Суд је оценио да је оспореним одредбама Пословника уређен начин доношења одлука у поступку јавног одлучивања у Народној скупштини сагласно одредбама члана 105. Устава, којима је утврђено да се одлуке у Народној скупштини доносе на два начина и то: већином гласова народних посланика на седници на којој присуствује већина народних посланика и већином гласова свих народних посланика за питања која су таксативно наведена у Уставу. Поводом оспоравања члана 136. став 1. Пословника Уставни суд је констатовао да иницијатор није навео конкретне разлоге за оспоравање овог члана, већ је овај члан само навео ради указивања на чињеницу да су закони најважнији правни акти које доноси Народна скупштина. (предмет IУз-310/2009)

– закључио да, на основу члана 33. Закона о Уставном суду, иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 13. став 3. и чл. 150. до 154. Закона о стечају („Службени гласник РС“, број 104/09) достави Народној скупштини на мишљење. (предмет IУз-850/2010)

– одбацио иницијативу за оцену сагласности са потврђеним међународним уговором одредбе члана 72. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10), јер не постоје претпоставке за покретање поступка за оцену уставности оспорене законске одредбе. Наиме, Уставни суд је оценио да је разлог оспоравања оспорене одредбе целисходност њеног постојања и њена примена од стране судова, што не спада у надлежност Уставног суда прописану чланом 167. Устава. (предмет IУз-249/2011)

– одбацио иницијативу за оцену уставности Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, број 36/09), Правилника о начину уписа и вођењу Регистра политичких странака („Службени гласник РС“, број 51/09) и за оцену „уставности рада Министарства правде и државне управе и локалне самоуправе“. Имајући у виду да Уставни суд, полазећи од своје Уставом утврђене надлежности из члана 167. Устава, није надлежан да у поступку оцене уставности и законитости оцењује примену општих аката, нити „уставност рада“ органа државне управе, Суд је утврдио да не постоје претпоставке за покретање поступка за оцену уставности оспорених аката. (предмет IУз-255/2011)

II  У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:

– није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости члана 3. Одлуке о изменама и допунама Одлуке о условима и начину постављања привремених објеката на јавним површинама („Службени лист града Београда“, број 11/05) и одбацио захтеве за обуставу извршења појединачног акта односно радње предузете на основу члана 3. наведене одлуке. Оспореним чланом, којим је измењен члан 6. основног текста Одлуке, одређено је да је јавна површина на територији града Београда, у смислу ове одлуке, грађевинско земљиште намењено за јавно коришћење, и то: 1) улице, тргови, слободни простори између зграда намењени за јавну употребу, пролази између колонада, јавни пасажи, пешачке комуникације, интерне саобраћајнице, подземни пешачки пролази, подвожњаци, надвожњаци, јавна степеништа и мостови; 2) аутобуске и железничке станице, бензинске станице, паркинг простори, пристаништа и простор око њих; 3) паркови и друге јавне зелене површине; 4) спортски, забавни терени и простор око њих; 5) јавна купалишта (плаже, базени, вештачка језера и сл), кејови, изграђене речне обале; 6) површине намењене за јавно коришћење у кругу просветних, културних, научних, здравствених и социјалних и других установа; 7) површине намењене за јавно коришћење у отвореним тржним центрима и сајмовима; 8) неизграђено грађевинско земљиште намењено за јавно коришћење; 9) друго грађевинско земљиште намењено за јавно коришћење. Суд је оценио да је Скупштина града Београда оспореним одредбама члана 3. у законским оквирима дефинисала јавне површине на територији града Београда, јер је овим чланом само прецизирала који простори на територији града Београда представљају јавне површине, сагласно Закону о планирању и изградњи. Суд је такође оценио да оспорене одредбе нису у супротности са чланом 19. став 2. Закона о основама својинскоправних односа, нити са чланом 14. став 1. тачка 8) Закона о одржавању стамбених зграда, а није повређено ни уставно начело којим је утврђена равноправност свих облика својине и обезбеђена њихова једнака правна заштита. (предмет IУо-260/2006)

– обуставио поступак за оцену уставности и законитости Одлуке о вршењу оснивачких права у Директорату цивилног ваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС“, број 53/06) и Правилника о начину обрачуна и висини накнада за услуге које пружа Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 30/08, 95/08, 104/08-исправка, 1/10 и 69/10). Суд је оценио да је законодавац доношењем новог Закона о ваздушном саобраћају, којим је уредио правни положај, послове, организацију и финансирање Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије и ставио ван снаге Одлуку о вршењу оснивачких права у Директорату цивилног ваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе извршио усаглашавање правних аката из ове области и тиме отклонио сва спорна уставноправна питања због којих је Уставни суд покренуо поступак за оцену уставности и законитости оспорене одлуке. Уставни суд је констатовао да је, у току поступка пред Судом, оспорени Правилник престао да важи у целини, па је, имајући у виду промењене околности, Уставни суд затражио од иницијатора да се изјасни о томе да ли остаје при својој иницијативи. С обзиром на то да иницијатор није, у остављеном року, преузео допис Уставног суда, а није се, ни у накнадно одређеном року, изјаснио поводом дописа Суда, а Суд није нашао основа да сам настави поступак за оцену уставности и законитости оспореног Правилника, који је престао да важи, Уставни суд је констатовао да не постоје процесне претпоставке за даље вођење поступка. (предмет IУо-219/2009)

III  У предметима решавања сукоба надлежности Уставни суд је:

– одбацио захтев Министарства финансија-Управа царина-Царинарница Београд за решавање сукоба надлежности између те царинарнице и Прекршајног суда у Панчеву у прекршајном поступку који се води против Н. Т, због прекршаја из члана 334. став 1. тачка 1) Царинског закона од 2003. године. (предмет IIIУ-1585/2010)

– одбацио захтев Министарства финансија-Управа царина-Царинарница Београд за решавање сукоба надлежности између те царинарнице и Прекршајног суда у Панчеву у прекршајном поступку који се води против М. Ј, због прекршаја из члана 334. став 1. тачка 1) Царинског закона из 2003. године.  (предмет IIIУ-1586/2010)

IV  У предметима одређивања начина извршења одлука Уставног суда, Уставни суд је:

– усвојио захтев М. Додић за извршење Одлуке Уставног суда IУз-52/2008 („Службени гласник PC", број 34/10) од 21. априла 2010. године и одредио да се М. Додић, којој је престао мандат на основу пресуде Окружног суда у Врању У. 82/08 од 5. новембра 2008. године, последице престанка одборничког мандата отклоне изменом појединачног акта на основу кога јој је престао мандат. Суд је поништио решење Управног суда-Одељење у Нишу Уж.139/10 од 4. новембра 2010. године и одредио да Управни суд поново одлучи о захтеву за измену појединачног акта о престанку мандата, у року од 30 дана од дана достављања овог решења. (предмет  XУ-1596/2010)

– усвојио захтев Н. Митровића за извршење Одлуке Уставног суда IУз- 52/2008 („Службени гласник PC", број 34/10) од 21. априла 2010. године и одредио да се Н. Митровићу, коме је престао мандат на основу пресуде Окружног суда у Врању У. 82/08 од 5. новембра 2008. године, последице престанка одборничког мандата отклоне изменом појединачног акта на основу кога му је престао мандат. Суд је поништио решење Управног суда-Одељење у Нишу Уж.143/10 од 4. новембра 2010. године и одредио да Управни суд поново одлучи о захтеву за измену појединачног акта о престанку мандата, у року од 30 дана од дана достављања овог решења. (предмет  XУ-1597/2010)

– усвојио захтев Г. Ташковића за извршење Одлуке Уставног суда IУз- 52/2008 („Службени гласник PC", број 34/10) од 21. априла 2010. године и одредио да се Г. Ташковићу, коме је престао мандат на основу одлуке Скупштине општине Бујановац број 02-23/09 од 22. септембра 2009. године, последице престанка одборничког мандата отклоне изменом појединачног акта на основу кога му је престао мандат. Суд је поништио решење Управног суда-Одељење у Нишу Уж.711/10 од 25. новембра 2010. године и одредио да Управни суд поново, у року од 30 дана од дана достављања овог решења, одлучи о жалби подносиоца. (предмет  XУ-1613/2010)

– усвојио захтев Б. Трајковића за извршење Одлуке Уставног суда IУз- 52/2008 („Службени гласник PC", број 34/10) од 21. априла 2010. године и одредио да се Б. Трајковићу, коме је престао мандат на основу пресуде Окружног суда у Врању У. 24/09 од 23. априла 2009. године, последице престанка одборничког мандата отклоне изменом појединачног акта на основу кога му је престао мандат. Суд је поништио решење Управног суда-Одељење у Нишу Уж.148/10 од 4. новембра 2010. године и одредио да Управни суд поново одлучи о захтеву за измену појединачног акта о престанку мандата, у року од 30 дана од дана достављања овог решења. (предмет  XУ-75/2011)

– усвојио захтев В. Родића, Б. Кикић, Д. Марковић, М. Сараволац, Д. Дејановића, М. Мирчић, В. Шајна. Д. Томића и М. Трипиновић Попов за извршење Одлуке Уставног суда IУз- 52/2008 („Службени гласник PC", број 34/10) од 21. априла 2010. године и одредио да се подносиоцима, којима је престао мандат на основу пресуде Окружног суда у Зрењанину У. 65/08 од 6. новембра 2008. године, последице престанка одборничког мандата отклоне изменом појединачног акта на основу кога им је престао мандат. Суд је поништио решење Управног суда-Одељење у Новом Саду Уж. 318/10 од 29. октобра 2010. године, у делу који се односи на захтев подносилаца, и одредио да Управни суд поново одлучи о захтеву за измену појединачног акта о престанку мандата, у року од 30 дана од дана достављања овог решења. (предмет  XУ-150/2011)

V У поступцима по уставним жалбама Уставни суд је:

 - усвојио уставну жалбу Р. Радовановић, Г. Давидовић и Љ. Петровић и утврдио да је у парничном поступку који се води пред Основним судом у Ваљеву у предмeту П1. 77/10 повређено право подноситељки уставне жалбе на суђење у разумном року, зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Основном суду у Ваљеву, односно другом стварно надлежном суду, да предузме све мере како би се наведени парнични поступак, када се за то стекну услови, окончао у најраћем року. Суд је одлучио да се одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“.(предмет Уж-1008/2009)

- усвојио уставну жалбу Д. Ђокића и утврдио да је у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Лесковцу у предмету број П1. 3015/2007 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајамчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Суд је наложио Основном суду у Лесковцу, односно другом стварно надлежном суду, да предузме све мере како би се наведени парнични поступак, када се за то стекну законски услови, окончао у најкраћем року. (предмет Уж-1190/2010) 

- усвојио уставну жалбу А. Димовића и утврдио да је Министарство унутрашњих послова-Полицијска управа Суботица-Одељење криминалистичке полиције радњом претресања стана извршеном 21. јануара 2010. године повредило право подносиоца уставне жалбе на неповредивост стана, зајамчено одредбама члана 40. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије. Суд је усвојио уставну жалбу А. Димовића и утврдио да је решењем истражног судије Основног суда у Суботици Ки. 1279/10 од 23. јануара 2010. године о одређивању притвора повређено право подносиоца уставне жалбе на претпоставку невиности, зајамчено одредбом члана 34. став 3. Устава Републике Србије. Суд је одлучио да се одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“. (предмет Уж-1327/2010) 

- одбио као неосноване уставне жалбе, јер је утврдио да нема повреда права зајемчених Уставом,  у предметима Уж-261/2009,  Уж-1427/2009, Уж-1418/2010 и     Уж-3020/2010. 

- oбуставио поступак по уставној жалби у предмету Уж-2546/2010.

 - одбацио из процесних разлога уставне жалбе у предметима Уж-112/2009, Уж-419/2009, Уж-459/2009, Уж-500/2009, Уж-854/2009, Уж-1162/2009, Уж-79/2010, Уж-130/2010, Уж-1116/2010, , Уж-3445/2010, Уж-5084/2010, Уж-5105/2010, Уж-5195/2010, Уж-5257/2010, Уж-5318/2010, Уж-5329/2010, Уж-5344/2010, Уж-5404/2010, Уж-5406/2010, Уж-5484/2010, Уж-167/2011, Уж-287/2011, Уж-1224/2011, Уж-1291/2011, Уж-2233/2011, Уж-2474/2011 и Уж-2705/2011.

Самостални саветник за односе са јавношћу

Данијела Лубарда