Докази за црвени картон

Боса Ненадић, председница Уставног суда, о забрани насилничких група навијача, реизбору судија, Закону о информисању: О навијачима се прикупља документација. Најчешће се ради о неформалним групама. О свакој жалби неизабраних судија - посебно изјашњавање

Боса Ненадић

УСТАВНИ суд Србије добио је 829 уставних жалби и 33 жалбе бивших судија и тужилаца који су се после општег избора нашли испод „црте”. Заштиту траже и кандидати који су први пут "конкурисали" за судницу, а нису добили никакво образложење због чега нису прошли.
- Све жалбе су прошле претходну процедуру у Суду, по свакој је формиран предмет и одређен судија известилац - сумира у интервјуу "Новостима" др Боса Ненадић, председница Уставног суда. - Како би се обезбедила индивидуална заштита права подносиоца жалбе, о свакој жалби Суд ће се изјашњавати посебно, узимајући у обзир околности сваког конкретног случаја.
У не малом броју случајева, судије којима је престала судијска дужност подносили су по два правна лека - један поводом одлуке о избору судија и други поводом одлуке о престанку судијске дужности. У случајевима кад је исто лице поднело и жалбу и уставну жалбу, Суд је закључио да је рационално да претходни поступак води исти судија известилац.
* Имају ли неизабране судије и тужиоци икакве шансе да се врате у суднице ако докажу да су Високи савет судства и Државно веће тужилаца прекршили њихова права?
- Уставни суд је овлашћен да утврди да ли су Уставом гарантована права тих лица повређена или нису, и да наложи отклањање евентуалних последица повреда. Државни органи, чији се акти и радње оспоравају пред Судом, дужни су да поступају по одлукама Уставног суда које су коначне, извршне и општеобавезујуће.
* Докле сте стигли у прикупљању доказа у случају забране 14 навијачких група?
- Предмет је у редовној судској процедури. То значи да се о насилном и екстремном деловању ових подгрупа прикупљају докази и друга документација који су неопходни Суду за доношење одлуке. Подсећам да се у овом случају најчешће ради о неформалним групама, које нису регистроване, а део су неких удружења грађана за која се не тражи забрана деловања. Има и оних групација које не само да нису регистроване, већ се поставља питање да ли Уставни суд уопште може да их сматра удружењима у смислу новог Закона о удружењима. У сваком конкретном случају, Уставни суд је дужан да прецизно одвоји остваривање права на удруживање и слободу деловања од оног деловања које је противно Уставу.
* Понављате да захтеви за забрану удружења морају да буду поткрепљени доказима, стиче се утисак да нисте добили праве доказе. Да ли је то тачно?
- Републички јавни тужилац као подносилац захтева доставио је Уставном суду одређене доказе у вези са деловањем поменутих група. Међутим, у току претходног поступка судије известиоци су утврдили да неки од достављених доказа захтевају прибављање додатне документације. Од момента пристизања предлога у Суд, и након увида у списе предмета, често истичем да захтеви за забрану и документација морају бити припремљени сагласно закону, као и да тврдње о противуставном деловању морају бити поткрепљене чврстим доказима. Уставни суд не може, како се мисли, одлучивати на бази "ноторних", општепознатих чињеница.
Конкретно, ако је неко ко је члан удружења чија се забрана тражи прекршајно или кривично одговоран, нека одговара пред редовним судовима. Нека буде кажњен. Лакше и брже се може доказати и санкционисати кривица појединца или неколико појединаца него групе. А опет, одлуке редовних судова добро ће доћи Уставном суду код његовог одлучивања.
* Може ли забрана организованог окупљања, коју је тражио Републички тужилац, да угрози људска права?
- Одлучивање о забрани неког удружења грађана је деликатно по томе што је Уставни суд дужан да суочи две велике цивилизацијске тековине и да одлучи којој дати предност. У таквим случајевима пред Судом један наспрам другог стоји тзв. "државни разлог", односно заштита уставног поретка, што подразумева и гарантовање и заштиту људских слобода и права и расне, националне и верске толеранције, и одређено гарантовано људско право, конкретно слободу удруживања, коју је нужно ограничити зарад заштите наведених вредности.
Уставни суд је и Уставом ограничен да "може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње".
* У којој је фази захтев омбудсмана да се испитају неке одредбе Закона о јавном информисању?
- Захтев омбудсмана Суд је уврстио међу приоритете у одлучивању. Предмет је уврштен у План рада и одлучивања за прво тромесечје 2010. године. Судија известилац у овом предмету припрема реферат за јавну расправу након које ће бити донета одлука.

НЕМА ПРИТИСАКА
* Преиспитујете неке од најважнијих државних одлука. Има ли због тога политичких притисака на суд?
- На ово питање могу да одговорим само у своје име. Као председник Суда у трећој години свог мандата могу одговорно да посведочим да на мене нико није вршио никакве притиске, било политичке, било неке друге. Вероватно је људима познато да нисам баш од "материјала" који се ломи или повија под притисцима, па се ни не труде. Искрено, верујем да ни остале колеге судије немају другачија искуства.

УСКОРО О "НАЦИОНАЛНОМ СТРОЈУ"
* Тужилаштво је још пре две године тражило забрану "Националног строја". У којој фази је тај процес?
- У вези са овим предметом у Суду су досад вођене две припремне расправе, од којих последња почетком ове године, те очекујем да ће судија известилац ускоро изнети предлог одлуке Суду на одлучивање.

 Е. Радосављевић
( Интервју председнице Б.Ненадић Вечерњим Новостима,објављен  22. фебруара 2010. )