Ускоро одлука у случају Национални строј

Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије, говори за Данас

РАЗГОВОР

Београд - Недостатак шест судија Уставног суда битно утиче не само на број решених предмета, већ на рад Суда уопште. Неспорно је да је Уставни суд само великим напором судија и стручне службе у протекле две године успео да, на новим уставним решењима утемељи институцију и да, без обзира на све тешкоће, реши преко 2.500 предмета, каже за Данас др Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије.
- Надам се да ће Високи савет судства и Државно веће тужилаца ускоро предложити 10 кандидата за судије Уставног суда, од којих ће Врховни касациони суд изабрати пет судија. Очекујемо и да ће председник Републике предложити два кандидата од којих ће Народна скупштина изабрати једног, с обзиром на то да је једном судији престао мандат на лични захтев 1. јануара ове године - објашњава Ненадићева. Она додаје да се Суду представкама за заштиту својих права, као и иницијативама за оцену уставности закона и других општих аката обраћа све већи број наших грађана, као и страних физичких и правних лица, што значи да постоји поверење у Суд. Према њеним речима, само прошле године је изјављено близу 3.000 уставних жалби, а сасвим је извесно да ће ове године тај број бити неупоредиво већи.
- Колико је предмета стигло у Уставни суд од почетка ове године?
- За два месеца ове године у Суд је стигло близу 2.000 предмета, од којих су најбројније жалбе судија и тужилаца. До сада је Суд примио 855 уставних жалби и 684 жалбе ранијих неизабраних судија и тужилаца. У домену нормативне контроле, у поступку пред Судом налази се око 600 предмета, а међу њима су и неки од најважнијих закона донети након ступања на снагу Устава из 2006.
- Неизабране судије поднеле су преко 800 жалби. Да ли ће се о њима одлучивати појединачно?
- Као председник Уставног суда могу да кажем да ће сваки подносилац уставне жалбе, односно жалбе појединачно добити одлуку Суда. Надам се да ће досадашњи рад Суда и осећај одговорности за обављање уставносудијске дужности омогућити да се, без обзира на непотпун састав Суда, и овај посао обави у примереном року. Наравно, број од девет судија отежава одлучивање и рад Суда уопште, па тиме и на овим предметима, не само због великог броја предмета већ и због тога што за сваку одлуку Уставног суда мора постојати скоро једногласност, с обзиром на то да без осам од девет гласова не може бити донета ниједна одлука Суда.
- Шта се дешава са иницијативом за забрану Националног строја?
- Пошто је од подношења захтева за забрану Националног строја Суд, на захтев судије известиоца, у два наврата већ расправљао на припремним седницама, стекли су се услови за скоро одлучивање. Имајући у виду План рада Суда и најаву судије известиоца, може да се очекује да ће се о забрани Националног строја расправљати ускоро на редовној седници Суда.
- Шта се дешава са предметом о навијачким групама чију је забрану тражило Републичко тужилаштво?
- И о овом захтеву тужилаштва почетком године обавили смо расправу по реферату судије известиоца на припремној седници Суда и заузели став о потреби одржавања јавне расправе како би се спорна питања целовито и темељно размотрила. Реферат за јавну расправу такође припрема судија известилац.
Требало је времена да се у овом предмету идентификује чија се све забрана рада тражи - да ли је реч о регистрованим или нерегистрованим групама и да ли су то самосталне групе или подгрупе неких удружења, а уједно да се размотре докази који су приложени уз тај захтев, као и да се прибаве додатне информације и документација. То је обиман посао, јер је тражена забрана рада 14 различитих група и подгрупа, од којих је већи број нерегистрованих, а неке од њих су делови регистрованих удружења грађана за која тужилац не тражи забрану деловања. Друге не само да нису регистроване већ се поставља питање да ли се оне уопште могу сматрати удружењима не само у смислу Устава већ и у смислу новог Закона о удружењима. У оваквим поступцима нужна је темељност у поступању, што у јавности ствара утисак спорости рада Суда. Наша привидна „спорост“ није препрека да други државни органи предузимају мере за санкционисање хулиганских понашања, насилне повреде уставног поретка или позивања на било који облик нетрпељивости. Такво деловање других органа нужно је у демократском друштву због националне и јавне безбедности, спречавања нереда и криминала, заштите здравља људи и морала и заштите права и слобода грађана.
- У чему се огледа сарадња Уставног суда са другим судовима у региону и у Западној Европи?
- Међународна сарадња подигла је углед УСС у породици савремених уставних судова. Уставни суд је, пре свега, у великој мери унапредио своје односе и продубио  сарадњу са најважнијим европским институцијама и организацијама, као сто су Савет Европе, односно Европски суд за људска права и Венецијанска комисија. Уставним судовима је неопходна комуникација и размена искуства, и добрих и лоших, како би се обезбедио што виши ниво заштите када је реч о људским правима и слободама, односно како би се свело на што мању меру неефикасно и неделотворно поступање ових институција.
Током прошле године наш суд је био суорганизатор три конференције са међународним учешћем. Управо захваљујући сарадњи са Саветом Европе, Европским судом за људска права и уставним судовима европских држава успели смо, без обзира на све тешкоће у којима Суд функционише, да за нешто више од годину дана рада Суда по уставним жалбама Суд у Стразбуру констатује да је уставна жалба у Србији у начелу постала делотворно правно средство, за шта је другима било потребно знатно дуже време. Та оцена Стразбура није последица само броја решених жалби, већ и квалитета и садржине одлука које су обезбеђивале заштиту људских слобода и права у складу са европским стандардима.
- Шта можете рећи о значају сарадње са уставним судовима у Европи и региону?
- Уставни суд развијао је и развија различите облике сарадње, посебно у оквиру Конференције европских уставних судова, чији је члан од 2006. Подсетићу да је Уставни суд некадашње Југославије био један од четири оснивача Конференције (уз уставне судове Аустрије, Немачке и Италије). Посебну пажњу у оквиру Конференције поклањамо сарадњи уставних судова у региону који имају сличне уставноправне спорове, тако да је за нас изузетно драгоцена размена искустава са овим судовима. Када је у питању ова сарадња, последњи округли сто одржан је 2008. у Дубровнику на тему уставних жалби, а ове године домаћин ће бити Уставни суд Македоније, а тема је „Независност уставних судова“. Али пажњу поклањамо и сарадњи са уставним судовима који имају дугу традицију у заштити уставности и непосредној заштити људских слобода и права, пре свега са Савезним уставним судом Немачке, Уставним и Државним саветом Француске. Имамо и плодну билатералну сарадњу са уставним судовима Русије, Словачке, Мађарске, Чешке, ..., а примера ради, недавно је у Мадриду потписан Споразум о сарадњи са Уставним судом Шпаније.
- Реците нешто о односу Врховног и Уставног суда?
- Одређена разлике у ставовима између ранијег Врховног суда и Уставног суда су постојале кад је реч о надлежности Уставног суда и дејству његових одлука у односу на одлуке судова које су предмет оспоравања по уставним жалбама. Одређивање равни дејства одлука Уставног суда припада уставотворцу и законодавцу, али квалитет и мера заштите људских права припада и редовном судству и Уставном суду. Стога однос Уставног и редовних судова, са Врховним касационим судом на челу, у заштити основних људских права и слобода мора бити уравнотежен и добро избалансиран и никако не сме бити однос конкуренције и субординације. Уставни суд није инстанциони суд у односу на Врховни касациони суд кад решава по уставним жалбама, јер је уставна жалба складна институционална допуна постојећем механизму заштите права и слобода грађана, и то оних најдрагоценијих. Уставни суд у принципу не одлучује о томе да ли су редовни судови исправно утврдили чињенично стање или применили пропис, јер је то у њиховој надлежности, већ само испитује да ли је подносиоцу уставне жалбе актом или радњом суда повређено или ускраћено, не било које право или правни интерес, већ само основно право зајемчено Уставом. Дакле, Уставни суд у остваривању својих функција није виша инстанца у односу на Врховни касациони, као ни у односу на Скупштину, Владу или Председника, већ његова је уставна дужност, као чувара Устава, да отклони из правног поретка акте јавне власти, било да су општи или појединачни, који вређају основни закон земље оличен у Уставу.

Антрфиле:
Политички притисак

- Сматра се да Уставни суд има и значајну политичку улогу. Да ли постоји политички притисак на ваш рад?
- Најодговорније тврдим да на мене, као председника Суда, политичких притисака до сада није било. Надам се да је свима јасно да вршити притисак на оне који морају бити непристрасни чувари устава јесте врло ризично у земљи која је пошла путем владавине устава и закона као основе демократског друштва - категорична је Ненадићева.

Статут Војводине

- Уставни суд је тражио и мишљење Скупштине о Статуту Војводине?
- Суд је доставио предлог за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводина на одговор Народној скупштини као доносиоцу Закона, а предлог за оцену уставности Статута на одговор Скупштини АП Војводина. У оба случаја одређен је рок од 60 дана због великог броја одредаба које су оспорене. Примера ради, од 91 члана Закона оспорене су одредбе садржане у 26 чланова. Кад је у питању Статут, од 70 чланова Статута оспорене су одредбе садржане у чак 53 члана.

Ивана Пејчић
( Интервју председнице Б.Ненадић листу Данас, објављен 16. марта 2010.)