Ненадић: Слободан мандат не значи право на злоупотребу

Одлука Уставног суда Србије (УСС), према којој одредбе члана 43. и 47. Закона о локалним изборима нису у сагласности с Уставом, "ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику"', изјавила је данас председница тог суда др Боса Ненадић.
-   То значи да након тога неће бити могуће закључивање уговора између кандидата за одборника, односно одборника и подносиоца изборне листе, нити активирање бланко оставке, истакла је Ненадићева у интервјуу Тањугу.

Она је подсетила да је Суд поступак покренуо јуна 2009. на основу више иницијатива за оцену уставности оспорених одредби Закона поднетих током претходне године. Према њеним речима, и у двадесетак уставних жалби одборника, чији је мандат престао активирањем бланко оставки, указивано је на неуставност овог института.
- Уставни суд један број уставних жалби одборника већ  одбацио, јер се у тим жалбама није указивало да су им мандати одузети супротно Уставу него, на пример, да је престанак њиховог мандата констатован на седницама на којима није било кворума и слично. -рекла је Ненадић.
-Постоји, медјутим, један број уставних жалби у којима је указано да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима нису у сагласности с Уставом и потврдјеним медјународним уговорима.- казала је она и по тим жалбама ће Суд наставити поступак.
Ненадићева је подсетила да се Уставни суд маја 2003. јасно одредио према карактеру представничког мандата када је одлучио да одредбе члана 88. Закона о избору народних посланика и одговарајуће одредбе Закон о локалним изборима и локалној самоправи нису сагласне Устав.

Реч је о одредби према којој мандат посланика, односно одборника престаје пре истека времена у случају престанка чанства у политичкој странци или коалицији на чијој листи су били изабрани. Уз то, на основу одлуке Савезног уставног суда враћени су мандати одузети ДСС после цепања владајуће коалиције ДОС и од тада у јавности траје спор о томе ко је власник мандата - странка, односно коалиција или народни представник (одборник или посланик).
Указавши да се то питање у нашој земљи често поставља, Нанадић  је нагласила да "није добро говорити о власништву над мандатом и располагању мандатом" од стране народних представника, како се то уобичава.
Уставни суд стоји на становишту, како је казала, да је "мандат јавноправни однос измедју бирача и народног представника и не може бити предмет било каквог уговора приватног права."
- Слободан мандат не значи да је одборник слободан да располаже јавном функцијом тако што ће је пренети на партију, коалицију или неког трећег", навела је Ненадић, већ  да је независан и слободан у њеном вршењу у општем интересу.
- То не значи волунтаризам и да одборник, као носилац јавне функције, може да је врши у сопственом интересу, него у интересу бирача.-  објаснила је она истакавши да је све друго, "па и куповина посланика и трговина мандатима", супротно Уставу и представља злоупотребу и функције и права.
Ненадићева је навела да је Уставни суд установио да уводјењем бланко оставки законодавац фактички уводи прикривени "императивни мандат" тиме што партија или коалиција самостално одлучује када ће у име одборника активирати његову оставку.
- Оставка је цивилизацијска тековина, то је лични чин носиоца јавне функције, израз његове стварне жеље и воље. Када странке унапред захтевају да закључе уговор са кандидатом, што је услов да би уопште могао доћи на листу за одборника или вршити одборничку функцију стечену на избору, то је увелико ограничавање изборног права мимо Устава, односно извитоперење његове суштине.- објаснила је Ненадић.
Оспореним одредбама, како је истакла, ограничава се и право одборника да слободно изражава своје мишљење, односно да говори и гласа према сопственом уверењу зато што бланко оставке странкама омогућавају да одборнику одузму мандат у случају "непослушности", односно ако се не повинују њеним налозима.
-На тај начин је створена могућност да, супротно Уставу, политичке странке власт на локалном нивоу потчине себи, преузму улогу бирачког тела и присвоје сувереност градјана.-  нагласила је Ненадић.
Она је подсетила да мандат посланика може да престане једино на лични захтев или из других разлога утврдјеним Уставом и законом и нагласила да се "не може говорити о тој врсти располагања мандатом, о којој смо ми навикли да говоримо."
Институт бланко оставки, како је рекла, "супротан је Уставу и медјународној пракси, а није ни у складу са стандардима земаља у којима је развијен парламентарни живот."

 - Уз све могуће слабости, слободни мандат се сматра европском вредношћу, а везаног императивног мандата данас нема, или скоро да га нема, не само у Европи, него и много шире.- закључила је Ненадић.
Она је навела да је Суд одлуку о оспораваним одредбама закона донео имајући у виду и праксу Суда за људска права у Стразбуру - случај Гаулиједер против Словачке, када је одлучивао о бланко оставкама.
Што се тиче наших посланика (Г17 плус), који су се обратили том европском суду због одузимања мандата, Ненадићева је подсетила да УСС није одбио њихове захтеве, како се често јавно износи, већ  није ни улазио у меритум будући  да није имао надлежност да о њима одлучује јер у то време није постојао институт уставне ззалбе.
Поводом тврдњи које постоје у јавности да Устав Србије дозвољава института бланко оставки, Ненадићева је казала да о томе постоје различита тумачења правних теоретичара и стручњака.
-  Устав у члану 102. каже да је народни посланик слободан да свој мандат стави неопозиво на располагање политичкој странци која га је предложила за народног посланика и да то чини  у складу са законом, али ни Закон о Народној скупштини, ни Закон о избору народних посланика, нису ово питање уредили.- указала је Ненадићева.
Она се није изјашњавала о томе да ли одлука Суда о неуставности бланко оставки одборника, по аналогији води укидању и бланко оставки посланика и да ли то изискује промену Устава и укидање члана 102. јер је и Закон о избору народних посланика оспорен пред УСС, али је подсетила да о томе постоји мишљење Венецијанске комисије, као и да је о тој одредби поодавно изнела своје становиште - одмах по усвајању Устава.
Венецијанска комисија Савета Европе је оценила да је намера уставотворца била "да се посланика веже за странку по свим питањима и увек", да то представља "озбиљно кршења слободе посланика на изражавање својих погледа о ваљаности предлога или радње" и да се "тиме концентрише претерана власт у рукама партијског водјства".
Што се тиче правних последица којим се укида институт бланко оставки за одборнике, Ненадић  је објаснила да су ситуације различите.
- У неким општинама су у медјуверемену одржани и ванредни избори, неки одборници су поднели уставну жалбу, а други нису, па остаје да видимо како ће се поступци по тим жалбама окончати.-  казала је Ненадићева и посебно нагласила да су поступак извршења и дејство одлуке изричто прописани Законом о Уставном суду Србије.

(Интервју председнице Уставног суда др Босе Ненадић агенцији ТАНЈУГ, објављен 26.04.2010)