Насловна | | Извод из наступа у медијима

Не мора о свему да одлучује свих 15 судија - интервју председнице Уставног суда

Без измене одредаба Устава нема могућности за сужавање надлежности суда. – У Уставном судује више од 7.000 уставних и других жалби. – Пред судом се налазе и захтеви за оцену Статута Војводине, Закона о црквама и верским заједницама, Закона о Агенцији за борбу против корупције, Закона о Високом савету судства, Закона о политичким странкама.

Уставни суд је највиша инстанца сваке државе, па и наше. Овако како ради, у пракси, често му се у медијима приговара на спорости и неефикасности. Очигледно да нешто „не штима”.

Боса Ненадић, председница ове високе институције, и сама се прва огласила и изашла у јавност, са предлозима о промени и другачијем начину рада, али и нагласила да би се изменама закона побољшала ефикасност рада Уставног суда Србије. То је био повод за разговор са њом.

Изјавили сте да је неспоран став УСС да треба што пре приступити изменама нашег законодавства и у погледу надлежности суда. О каквим је изменама, конкретно, реч?

Становиште је суда да што пре треба усвојити нова законска решења која се односе на организацију, уређење суда, његово поступање и начин одлучивања, као и да треба изменити одредбе закона које се односе на надлежност суда. Најављене измене Закона о Уставном суду су прилика да се то учини. Уставни суд Србије један је од уставних судова у свету са најширим и најразноврснијим надлежностима. Поред типичних, суд је постао надлежан за бројне спорове који по свом карактеру и природи више приличе пословима које по Уставу врше други државни органи.

Осим што одлучује о сагласности закона и других општих аката са Уставом и међународним правом, суд оцењује и уставност и законитост уредаба и других републичких прописа, аката локалне самоуправе и територијалне аутономије, привредних друштава, политичких странака и удружења грађана, колективних уговора, решава најразличитије сукобе надлежности, одлучује о забрани рада политичких, синдикалних и верских организација и удружења. Надлежан је и за изборне спорове, утврђује да ли постоје повреде Устава од стране председника Републике, а поверена му је и претходна контрола закона, „пре њиховог проглашења”. Томе треба додати и поступање по уставним и другим жалбама, што је за само две године постала доминантна надлежност Уставног суда и претворила га у својеврсни жалбени суд.

С обзиром на уставни положај и улогу Уставног суда, његова надлежност може бити уређена само Уставом. Питање надлежности Уставног суда, по мом мишљењу, треба да буде ван домашаја законодавца. У супротном, законом би се могла мењати надлежност суда по мери политике, зависно од односа политичких снага.

Да ли су садашње надлежности УСС „преопширне” и шта са њима?

Без измене одредаба Устава нема могућности за сужавање наведених надлежности суда, осим у делу послова које је већ широкој уставној листи надлежности придодао законодавац, а које могу компетентно да обаве други органи, пре свега судови.

Пред Уставним судом је више од 7000 уставних и других жалби (око 1.500 су поднели неизабране судије и тужиоци). Готово трећина уставних жалби изјављена је и због повреде права на суђење у разумном року. Управо та надлежност је уведена Законом о Уставном суду. Уставном положају судске власти је примереније да се заштита права на суђење у разумном року примарно обезбеђује од стране виших – инстанционих судова или Врховног касационог суда. Тиме се не искључује могућност да се и због повреда овог права грађани у крајњем обрате и Уставном суду.

Компаративно искуство показује да је одлучивање о повреди овог права питање којим се превасходно бави сама судска власт. После искуства са неделотворном уставносудском заштитом овог права и под утицајем одлука Европског суда, пред којим је био велики број апликација због повреде овог права, и земље у региону су, примера ради Словенија и Хрватска, донеле посебне законе и та питања пренела у надлежност редовних судова.

Изнели сте и став да би у погледу организације и начина рада требало тражити нова решења! Која, конкретно?

Суд по важећим законским решењима о свим питањима одлучује у пленуму од 15 судија, што се у савременом уставном судовању не практикује. Да ли је сврсисходно и рационално да се комплетан састав Уставног суда, на седници изјашњава чак и о томе да ли поднесак упућен суду испуњава процесне претпоставке, да ли је на пример жалба уредна, благовремена, да ли је Уставни суд надлежан да поступа по тим поднесцима. То знатно успорава рад овог суда. Сматрам да нема уставних препрека да одлуке о појединим питањима суд може да доноси и у већима од осам чланова. Наравно, ако не би било једногласне одлуке у већу, одлучивало би се на седници Уставног суда. О типичним уставним споровима, одлучивало би се и даље на седници свих судија (оцени уставности и законитости, сагласности међународних уговора са Уставом, забранама рада, и др.).

Да ли би те измене ишле у прилог ефикасности и бољем функционисању?

Свакако. У противном, због обимних и разноврсних надлежности Уставног суда у окружењу, у амбијенту недовољног демократског потенцијала и неефикасности институција које се баве заштитом права, а пре свега судова, овај суд је постао један од најоптерећенијих органа, а због неадекватних законских решења у погледу начина рада и одлучивања – успорен у обављању својих основних функција.

Дешава се и да поједине институције, уместо да саме реше одређена питања из своје надлежности, предмете „пребацују” Уставном суду, што додатно затрпава али и крњи углед овог суда у јавности, која не разуме увек на прави начин оглашавање суда ненадлежним. Надаље, злоупотребљава се и право обраћања Уставном суду, па се од суда тражи да решава сукобе надлежности иако је законом јасно утврђена надлежност „органа у сукобу”.

Уставни суд је реално дошао у опасност не само да сам не поступа у разумном року, већ и да своје основне функције не остварује делотворно и ефикасно. Мислим да би Уставни суд требало да се бави само најсложенијим споровима уставног ранга, а због свега наведеног, он полако почиње да губи физиономију уставног чувара који само изузетно поступа и да се претвара у суд „дневне интервенције”.

Већ неколико пута упозоравате јавност да може доћи до „загушења” УСС?

Суд је већ сада у таквој ситуацији када су у питању уставне жалбе али бојим се да до тога може ускоро доћи и у домену нормативне контроле. Грађани с правом очекују да УСС благовремено и по реду приспећа одлучује о њиховим захтевима. Међутим, за велики број предмета у раду, због њиховог значаја и прописаних рокова, неопходно је хитно поступање суда. Такво поступање очекује се по жалбама судија и тужилаца али морам да нагласим да су пред УСС и друге уставне жалбе које због своје природе не трпе одлагање, јер су изјављене такође због престанка радног односа, ускраћивања одређених економских и социјалних права, заштите права деце и старих особа, лишења слободе, извршења судских одлука на које се чека деценијама, итд.

Али, пред УСС се налазе и захтеви за оцену Статута Војводине, Закона о утврђивању надлежности Војводине, Закона о црквама и верским заједницама, Закона о Агенцији за борбу против корупције, Закона о Високом савету судства, Закона о политичким странкама и десетине других закона, па и потврђених међународних уговора у домену социјалних права, који покрећу озбиљна уставноправна питања. Ништа мање нису значајне ни одлуке УСС по захтевима јавног тужиоца за забрану појединих навијачких група, „Националног строја”, „Образа” и организације „1389”. Отуда очекујем да ће судије известиоци ускоро изаћи са одговарајућим предлозима за даље поступање суда.

Судије Уставног суда биле су подељене по питању жалби неизабраних делилаца правде. Да ли је то разлог што се „споро” поступа по њима?

Како је реч о новој надлежности УСС, а у недостатку поступовних правила у закону, било је нужно све њене аспекте пажљиво и свестрано размотрити. За то је потребно време.

Иако је било различитих становишта о том питању, а што се види и из издвојених мишљења појединих судија, суд је у марту једногласно усвојио ставове да неизабране судије и тужиоци имају право жалбе, као и право на појединачне одлуке Високог савета судства (ВСС), односно Државног већа тужилаца (ДВТ) које садрже индивидуализоване разлоге за неизбор. Неспорно је да усвојени ставови УСС обавезују све његове судије.

У јавности се често наводи да је Уставни суд донео само једну одлуку по жалби неизабраног судије у случају Савељић, што је формалноправно тачно. Међутим, то је била својеврсна пилот одлука ширег домашаја, коју познаје и пракса суда у Стразбуру, а којом је суд јасно исказао став и у погледу осталих жалби, будући да се све жалбе неизабраних судија односе на једну те исту одлуку – такозвану збирну одлуку о престанку судијске дужности и да су у суштини засноване на истом или сличном чињеничном и правном стању. И ВСС је потом, доносећи појединачне одлуке навео да то чини уважавајући ставове Уставног суда изражене у поменутој одлуци.

Наглашавам да је УСС, одмах по пријему сваке од 238 појединачних одлука ВСС, затражио од подносиоца да обавести суд да ли остаје при жалби и да се изјасни о разлозима неизбора које је у одлуци навео ВСС. Уставни суд је такође прибавио, односно затражио од ВСС записнике и другу документацију о спровођењу поступка избора судија.Коначно, прошле седмице Уставни суд је усвојио ставове о начину одржавања расправе у тим предметима. Све расправе ћу, без одлагања, заказивати одмах по пријему предлога судије известиоца.

О. Милановић

(ПОЛИТИКА, 3. октобар 2010.)

Разговор недеље: Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије