Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда: О навијачким групама, Статуту Војводине, дуплим функцијама

Много предмета а нису наши

До почетка годишњих одмора знаће се да ли ће бити забрањене десничарске организације

Уставни суд на последњој седници није ставио катанац на ”Национални строј”, јер је одлучено да се настави расправа да би се прикупило још података о овом сложеном предмету.

У разговору за ”Новости”, председник тог суда Драгиша Слијепчевић најављује да би до почетка годишњих одмора могло да буде познато и шта ће бити са десничарском организацијом ”Образ”.

- У току је прикупљање доказа и исправа којима се поткрепљују наводи из захтева за забрану ове организације. Судија известилац је прилично одмакао у својим активностима. Прибавио је све доказе који су му неопходни за одлучивање, тако да се очекује да се то питање, као једно од битнијих у Уставном суду, ускоро нађе на седници.

Као судија известилац у предлогу забране навијачких група, сматрали сте да је суд надлежан да одлучује о том питању, али сте променили мишљење. Како је дошло до тога?

- Није реч о промени мишљења. И сада исто мислим о надлежности Уставног суда за оне организације које фактички постоје, али нису уписане у регистар. Друго је питање како је одлучено по захтеву републичког тужиоца за забрану рада навијачких група. Суд је утврдио да уопште не постоји организација, јер нема елемената организовања који дају карактер удружењу као правном субјекту које, независно од тога да ли је уписано у регистар може да постоји у правном промету. Зато је УС закључио да су то неформалне групе, појединачни изгреди и одлучио да не постоје процесне претпоставке за расправу о захтеву.

Државно тужилаштво је сматрало да је одлука могла да буде другачија?

- Уставни суд не може да одлучује да ли постоји или не постоји кривична одговорност појединаца. То је надлежност других органа. Не може УСС сам да покреће ни поступак за забрану удружења. Може само оно што је постављено у захтеву Републичког тужилаштва: да утврди чињенице које су битне за пресуђење, пре свега, да ли постоји удружење у формалном смислу, као организација са статутом и са својим правилима. Ако нема удружења с таквим организационим карактеристикама, онда није ни могуће да се УС бави забраном таквих организација.

Када би на седници суда могла да се нађе оцена уставности Статута Војводине, који је својверемено изазвао буру у јавности?

- Свакако у догледно време. Међутим, одлука о том питању је условљена претходном одлуком овог суда о уставности Закона о преношењу надлежности АП Војводини који дефинише шта се Статутом може уредити. Зато је питање његове оцене уставности од значаја за коначан исход и одлуке о уставности самог Статута. Закон о преношењу надлежности је у плану рада УС за овај квартал што значи да би до краја нашег планског периода, који подразумева јули као последњи месец у коме се одлучује, требало да буде у припреми реферат који би увео Уставни суд у поступак одлучивања.

У којој фази је пребацивање жалби и уставних жалби неизабраних судија Високом савету судства?

- Урадили смо све што је било до нас да се ти предмети уступе ВСС, јер су се за то стекли законски разлози, а и одлуком УС оцењена је уставност Закона о Високом савету судства. Све предмете смо доставили ВСС.

Када ћете одлучити да ли функционери који седе у више фотеља крше Устав?

- Тај предмет је у раду. Предлог одлуке који је дао судија известилац није добио потребну већину, па је по нашем пословнику, замењен и сада смо у фази припреме нове одлуке. Судија известилац припрема материјал за нову припремну сединцу, која ће се одржати у најскорије време. У зависности од резултата те седнице, определиће се и ток самог поступка. У сваком случају, то је наш приоритет.

Садашњи закон о Уставном суду вас затрпава предметима, јер не дозвољава да одлучујете у већима. Има ли икаквих назнака да ће се то ускоро променити?

- Премијер Мирко Цветковић и министарка правде Снежана Маловић, са којима сам разговарао, сложили су се да су неопходне измене закона. Оне су услов за ефикаснија пресуђења, а истовремено, и што је још важније, УС би могао додатно да се посвети оним предметима због којих и постоји. То је нормативна контрола, као и уставне жалбе које опредељују одлуку суда у смислу утврђења да је кроз рад државних органа и судова дошло до повреде људских или мањинских права и слобода зајамчених Уставом.

Шта би то конкретно значило за грађане?

- Већа би доносила одлуке у свим случајевима где се пресуђење доноси решењем или закључком, док би само пресуђење које се завршава одлуком УС, и даље било у надлежности пленарне седнице. Тако би на дневном реду трочланих или петочланих већа, за исти временски период као сада, могло да се нађе троструко или петоструко више предмета.

У многим предметима ваша одлука је била да су суђења трајала предуго.

С обзиром на то да је пред УС сада 10.000 предмета, постоји ли опасност да и ви прекорачите разуман рок?

- Тај проблем је евидентан и решиће се када се измени закон. Тада би УС могао да се ослободи предмета који нису из његове надлежности, а који су га изузетно оптеретили. Недавно смо формирали одбор за претходну контролу уставних жалби, који је надлежан за уставне жалбе по којима суд не би могао да поступа из процесних разлога.

Хоћете ли ускоро прећи на електронско вођење седница?

- Завршавамо систем за аутоматску обраду података и очекујемо да га до годишњих одмора пустимо у пробни рад. То би значајно поспешило ефикасност у поступању суда, скратило би многа непотребна ”шетања” предмета од обрађивача до других служби, и у сваком тренутку би могло да се зна у којој је фази предмет.

НЕМАМО ДОВОЉНО ПРОСТОРА У СУДУ

Остаје ли суд у Београду или се сели у Сремске Карловце како је раније најављивано?

- На то питање сада не могу да одговорим. За мене је, као председника суда, много важније да ли УС има услове да обавља своју функцију у постојећој згради. Одговор је одричан, јер нам садашњи смештајни простор не омогућава ни минимум предуслова за обављање посла. Наиме, недостаје нам још 28 стручних сарадника који би радили на предметима. То не можемо да реализујемо зато што немамо смештајног простора за њих. Сада у једној канцеларији седи по троје, четворо сарадника. То је испод сваког критеријума за УС као институцију од највећег државног значаја.

ПРИОРИТЕТ ИМАЈУ ПРВО СТАРИ ПРЕДМЕТИ

Шта сте означили као најважније задатке у овој години?

- Да се на дневном реду нађу сви стари предмети, а неки од њих су овде још од 2001. године, као што је Закон о додатном опорезивању екстрадохотка и екстраимовине стечене искоришћавањем посебних погодности, затим закони о војсци, раду, приватизацији. То су све закони који поодавно чекају на одлуку. Ту су и нови предмети, као што су Закон о одузимању имовине стечене кривичним делом, сет правосудних закона. Ти приоритети утврђени су нашим планом рада за период април-јул, а очекујем да ће се и у највећој мери реализовати.

Ема Радосављевић

(Вечерње новости, 21. мај 2011)