О надлежности Војводине - најтежи предмет

Закон о утврђивању надлежности АП Војводине, чија се уставност оспорава, најважнији је и најтежи предмет који се појавио пред Уставним судом од његовог постојања до данас, изјавио је председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић.

"Пред Уставним судом вероватно задуго неће бити тако озбиљног предмета, изузимајући Статут АП Војводине, чија се уставност и законитости оспорава 'у пакету' са Законом", истакао је Слијепчевић у интервјуу Тањугу.

Он је указао да су питања уставности законских решења о надлежности покрајине покретана и пред другим уставним судовима, на пример, Уставним судом Шпаније.

"Тај поступак трајао је 10 година", рекао је он, "а ми бисмо хтели да Уставни суд Србије, тако рећи преко ноћи, расправи ово озбиљно питање које се тиче уставности Закона о надлежностима АП Војводине".

"Ја такве захтеве разумем, али брзину не подржавам. Напротив, залажем се да Уставни суд у том предмету, као и у свим другим, поступа тако да одлука о томе да ли је реч о уставном или неуставном закону, буде резултат озбиљних расправа и утврђивања свих чињеница од значаја за њено доношење", нагласио је Слијепчевић.

"У овом предмету Уставни суд је такву расправу одавно започео", рекао је он и навео да су првој јавној расправи, одржаној 23. новембра прошле године, претходиле три припремне седнице на којима су утврђена спорна уставно-правна питања.

"Нова јавна расправа заказана је за 1. фебруар и поново смо позвали еминентне стручњаке, научне и јавне раднике, који су потврдили да ће се одазвати позиву", рекао је Слијепчевић .

Он је подсетио да се позиву на претходну расправу одазвало само троје, од десет позваних професора права, док остали, "из само њима знаних разлога”, нису били спремни да своје ставове изнесу пред Уставни суд.

"Када треба изнети 'стручно мишљење' у медијима, поједини угледни научни радници итекако су спремни да то чине, али када то исто треба поновити у поступку пред Уставним судом у односу на важан и 'осетљив' предмет, онда се ти исти правни експерти устручавају да пред Уставним судом изнесу своја правна схватања", приметио је Слијепчевић.

"Уставни суд, међутим, не бежи од тог проблема, већ се њиме озбиљно бави", рекао је он и додао да ће јавне расправе бити настављене док сва спорна питања не буду размотрена на задовољавајући начин.

"Уколико не буде заинтересованих домаћих правних експерата, спремних да у тим расправама учествују, саопштићемо то јавности и размотрити могућност ангажовања страних стручњака, у циљу свестраног сагледавања свих спорних уставно-правних питања и доношења правно утемељене мериторне одлуке", нагласио је председник Уставног суда.

Према његовим речима, међу предметима који имају приоритет је и Закон о црквама и верским заједницама, који је већ био пред Уставним судом, али предлог судије известиоца није добио подршку већине.

"Тај предмет је додељен другом судији известиоцу који је припремио предлог одлуке и очекујем да ће до краја фебруара, свакако бити на дневном реду седнице Суда", рекао је Слијепчевић.

Што се тиче предлога републичког тужиоца за забрану "Образа", о чему је 14. децембра прошле године, одржана јавна расправа, он је навео да је Суд, на захтев правног заступника тог удружења, учесницима у поступку оставио додатни рок од још 15 дана да одговоре на изнета мишљења и ставове и доставе нове доказе од значаја за доношење одлуке.

Када добије њихова изјашњења, судија известилац ће, најавио је Слијепчевић, припремити предлог одлуке, уколико не процени да је потребно одржати још једну јавну расправу.

Када је реч о удружењу грађана "1389", председник УС је указао да је сада формиран нови предмет пошто је републички тужилац повукао предлог за забрану рада Удружења грађана “Покрет 1389” и истовремено поднео нови предлог за забрану рада регистованог Удружења "СНП 1389", нерегистрованог Удружења грађана СНП “Наши” из Аранђеловца и нерегистрованог Удружења грађана “СНП Наши 1389” .

"Сада су се стекле процесне претпоставке да Уставни суд поступа по том новом захтеву", рекао је он и додао да је тај захтев "достављен надлежним органима ради изјашњавања и прикупљања чињеница од значаја за заказивање јавне расправе".

Поводом оптужби које су се појавиле у медијима, да је Уставни суд намерно отезао с доношењем одлуке у случају "дуплих функција", Слијепчевић је оценио да је Суд у том предмету "благовремено и ефикасно одлучивао".

"Заборавља се да је по питању 'дуплих функција', Суд донео привремену меру, која је довела до измене закона, а тек после тога уследила је нова иницијатива у односу на измењени закон", казао је он и додао да "ни тај поступак није био предугачак и необичан, јер се поступање пред Уставним судом не може мерити ни месецима, а камоли данима, како неки мисле".

"Са задовољством могу констатовати да полемике о томе да ли је о неком предмету Суд благовремено одлучивао, представљају значајан напредак у односу на време када Уставни суд, у старом сазиву, годину и по дана није уопште одлучивао, па то никоме није сметало. Зато јавно постављање питања зашто се неблаговремено одлучује значи да суд сада ради и да његове одлуке представљају предмет посебног интересовања најшире јавности", казао је Слијепчевић.

(Тањуг, 31. јануар 2012)

Закон о утврђивању надлежности АП Војводине, чија се уставност оспорава, најважнији је и најтежи предмет који се појавио пред Уставним судом од његовог постојања до данас, изјавио је председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић.

"Пред Уставним судом вероватно задуго неће бити тако озбиљног предмета, изузимајући Статут АП Војводине, чија се уставност и законитости оспорава 'у пакету' са Законом", истакао је Слијепчевић у интервјуу Тањугу.

Он је указао да су питања уставности законских решења о надлежности покрајине покретана и пред другим уставним судовима, на пример, Уставним судом Шпаније.

"Тај поступак трајао је 10 година", рекао је он, "а ми бисмо хтели да Уставни суд Србије, тако рећи преко ноћи, расправи ово озбиљно питање које се тиче уставности Закона о надлежностима АП Војводине".

"Ја такве захтеве разумем, али брзину не подржавам. Напротив, залажем се да Уставни суд у том предмету, као и у свим другим, поступа тако да одлука о томе да ли је реч о уставном или неуставном закону, буде резултат озбиљних расправа и утврђивања свих чињеница од значаја за њено доношење", нагласио је Слијепчевић.

"У овом предмету Уставни суд је такву расправу одавно започео", рекао је он и навео да су првој јавној расправи, одржаној 23. новембра прошле године, претходиле три припремне седнице на којима су утврђена спорна уставно-правна питања.

"Нова јавна расправа заказана је за 1. фебруар и поново смо позвали еминентне стручњаке, научне и јавне раднике, који су потврдили да ће се одазвати позиву", рекао је Слијепчевић .

Он је подсетио да се позиву на претходну расправу одазвало само троје, од десет позваних професора права, док остали, "из само њима знаних разлога”, нису били спремни да своје ставове изнесу пред Уставни суд.

"Када треба изнети 'стручно мишљење' у медијима, поједини угледни научни радници итекако су спремни да то чине, али када то исто треба поновити у поступку пред Уставним судом у односу на важан и 'осетљив' предмет, онда се ти исти правни експерти устручавају да пред Уставним судом изнесу своја правна схватања", приметио је Слијепчевић.

"Уставни суд, међутим, не бежи од тог проблема, већ се њиме озбиљно бави", рекао је он и додао да ће јавне расправе бити настављене док сва спорна питања не буду размотрена на задовољавајући начин.

"Уколико не буде заинтересованих домаћих правних експерата, спремних да у тим расправама учествују, саопштићемо то јавности и размотрити могућност ангажовања страних стручњака, у циљу свестраног сагледавања свих спорних уставно-правних питања и доношења правно утемељене мериторне одлуке", нагласио је председник Уставног суда.

Према његовим речима, међу предметима који имају приоритет је и Закон о црквама и верским заједницама, који је већ био пред Уставним судом, али предлог судије известиоца није добио подршку већине.

"Тај предмет је додељен другом судији известиоцу који је припремио предлог одлуке и очекујем да ће до краја фебруара, свакако бити на дневном реду седнице Суда", рекао је Слијепчевић.

Што се тиче предлога републичког тужиоца за забрану "Образа", о чему је 14. децембра прошле године, одржана јавна расправа, он је навео да је Суд, на захтев правног заступника тог удружења, учесницима у поступку оставио додатни рок од још 15 дана да одговоре на изнета мишљења и ставове и доставе нове доказе од значаја за доношење одлуке.

Када добије њихова изјашњења, судија известилац ће, најавио је Слијепчевић, припремити предлог одлуке, уколико не процени да је потребно одржати још једну јавну расправу.

Када је реч о удружењу грађана "1389", председник УС је указао да је сада формиран нови предмет пошто је републички тужилац повукао предлог за забрану рада Удружења грађана “Покрет 1389” и истовремено поднео нови предлог за забрану рада регистованог Удружења "СНП 1389", нерегистрованог Удружења грађана СНП “Наши” из Аранђеловца и нерегистрованог Удружења грађана “СНП Наши 1389” .

"Сада су се стекле процесне претпоставке да Уставни суд поступа по том новом захтеву", рекао је он и додао да је тај захтев "достављен надлежним органима ради изјашњавања и прикупљања чињеница од значаја за заказивање јавне расправе".

Поводом оптужби које су се појавиле у медијима, да је Уставни суд намерно отезао с доношењем одлуке у случају "дуплих функција", Слијепчевић је оценио да је Суд у том предмету "благовремено и ефикасно одлучивао".

"Заборавља се да је по питању 'дуплих функција', Суд донео привремену меру, која је довела до измене закона, а тек после тога уследила је нова иницијатива у односу на измењени закон", казао је он и додао да "ни тај поступак није био предугачак и необичан, јер се поступање пред Уставним судом не може мерити ни месецима, а камоли данима, како неки мисле".

"Са задовољством могу констатовати да полемике о томе да ли је о неком предмету Суд благовремено одлучивао, представљају значајан напредак у односу на време када Уставни суд, у старом сазиву, годину и по дана није уопште одлучивао, па то никоме није сметало. Зато јавно постављање питања зашто се неблаговремено одлучује значи да суд сада ради и да његове одлуке представљају предмет посебног интересовања најшире јавности", казао је Слијепчевић.

(Тањуг, 31. јануар 2012)