Пред Уставним судом више од 7.000 предмета

Пред Уставним судом је више од 7.000 предмета, од тога 1.040 из области нормативне контроле и око 6.000 уставних жалби, што најбоље показује колико су важне измене и допуне закона којим су уведене промене у начину рада Суда, изјавио је данас председник Уставног суда Србије др Драгиша Слијепчевић.

Уставни суд је и сада "затрпан" предметима, упркос томе што је у прошлој години решио укупно 515 предмета из нормативне контроле и 2.798 уставних жалби, навео је Слијепчевић у интервјуу Тањугу.

Он је рекао да је од самог броја решених предмета важнија чињеница да је Суд мериторно одлучио у 823 предмета, што је повећање од 50 одсто у односу на претходну 2010. годину.

Истакавши да је генерално задовољан изменама и допунама Закона о Уставном суду, Слијепчевић је објаснио да је најважнија измена норме према којој је Суд раније био у обавези да све своје акте - одлуке, решења и закључке - доноси на седници од 15 судија, већином гласова.

"Уставни суд одлукама оцењује уставност и законитост и утврђује повреде Уставом зајамчених људских и мањинских права, односно решава спор и само тај акт мора донети већином гласова свих судија.

У свим другим случајевима, када не одлучује о суштини спора, већ утврђује постојање процесних претпоставки за покретање поступка, Суд доноси решење или закључак", објаснио је Слијепчевић.

Према његовим речима, законодавац је добро поступио када је омогућио да Уставни суд сада ради и одлучује у ужим телима - великом и малом већу.

"На тај начин је отклоњен пропуст из основног текста закона, којим је уставна норма о обавези Уставног суда да доноси одлуке већином гласова свих судија, протумачена у свом буквалном језичком значењу, тако што су се појмом "одлука" означавали сви акти Уставног суда, без обзира на њихову суштинску разлику и правне последице које појединачно производе", објаснио је Слијепчевић.

Изменама Закона, како је казао, отклоњен је овај апсурд и утврђено је право значење наведене уставне норме - језичким, циљним и логичким тумачењем.

"Тиме је створена законска могућност да Суд, поступајући у већу од троје судија, може врло брзо да одвоји, како народ каже, 'жито од кукоља', да у кратком року одбаци захтеве који нису из његове надлежности и да више пажње и времена посвети оним предметима у којима пресуђује и доноси коначну одлуку", додао је Слијепчевић.

У прилог томе је навео да је, од конституисања у садашњем саставу, Уставни суд имао у процедури 7.535 уставних жалби, од којих две трећине нису исуњавале услове да о њима Суд одлучује.

"То је битно нагласити да би грађани разумели да се Уставни суд не може претворити у суд четвртог степена и одлучивати о ономе што је предмет и надлежност редовних судова.

Уставни суд није надлежан и не може одлучивати о уставним жалбама којима се тражи да се преиспита утврђено чињенично стање и примењено материјално право пред редовним судом и да се из тог разлога донета одлука редовног суда укине или врати у редовни поступак, као што се у огромној већини уставних жалби тражи од Уставног суда", навео је Слијепчевић.

Према његовим речима, одлучивање у ужим телима није никаква новина, ни изум Републике Србије, већ правило понашања које важи за све уставне судове у Европи.

Слијепчевић је нагласио да су измене закона веома корисне, пре свега за грађане који му се обраћају, јер су сада створене законске претпоставке да им Суд за два до три месеца одговори да ли може поступати по њиховим уставним жалбама.

Тиме се, како је нагласио, стварају услови за брже и ефикасније поступање Суда и пружање делотворне уставно судске заштите оним грађанима који основано траже заштиту уставном зајемчених права, која су им повређена актима државних органа.

Он је, међутим, изразио забринутост у вези са изменама закона којима је прописано да Уставни Суд не може више да поништава одлуке редовних судова, чак ни када одлуком утврди постојање одређене повреде Уставом зајемчених основних људских и мањинских права.

"То је најрадикалнија измена у односу на поступак по уставној жалби, која има далекосежне последице", рекао је председник Уставног суда, истакавши да се новим законским решењем доводи у питање остварење већ достигнутих права у поступку по уставној жалби и делотворност тог правног средства.

"Поступак заштите по уставној жалби није сам себи циљ. Није циљ да се утврди да постоји повреда, већ да се учињена повреда отклони", објаснио је он и подсетио да је Међународни суд за људска права у Стразбуру раније, када је Уставни суд Србије могао да поништава такве одлуке, оценио да је то делотворно правно средство.

"Ако сада Уставни суд може само да утврди да постоји повреда или евентуално досуди накнаду материјалне или нематеријалне штете, поставиће се питање шта је правни основ опстанка неуставног акта који је ту повреду проузроковао?, казао је Слијепчевић.

"Због чињенице да се, по новом Закону, тај акт не може елиминисати из правног поретка, очекујемо да ће се Суд у Стразбуру одредити да ли се такво пресуђење пред Уставним судом Србије може и даље сматрати делотворном уставно судском заштитом, која се очекује од уставног суда сваке земље", упозорио је Слијепчевић.

"Какво ће то одређење бити, остаје да се види, као што остаје да се види како ће се Уставни суд одредити у односу на ту измену закона, јер овај суд мора у сваком случају тежити ка изналажењу делотворног решења за отклањање свих штетних последица акта којим је повређено неко од, Уставом зајемчених, људских и мањинских права", закључио је Слијепчевић.

(Тањуг, 2. фебруар 2012)