Уставни суд добио 259 нових жалби судија и тужилаца

Уставни суд Србије добио је досад 259 жалби судија и тужилаца који ни у поступку ревизије ранијих одлука нису изабрани на функције, изјавио је председник Суда др Драгиша Слијепчевић.

На одлуке Високог савета судства по приговорима судија стигло је 136 жалби, а на одлуке Државног већа тужилаца 123 жалбе, прецизирао је Слијепчевић у интервјуу Тањугу. Сви ти предмети, како је рекао, уврштени су у програм приоритетног решавања за период јануар - март, изузев 21 жалбе које су пристигле током јануара 2012.

У великом броју ових предмета, жалбе су већ достављене Високом савету судства, односно Државном већу тужилаца на одговор, рекао је Слијепчевић и навео да ће Суд почети да заказује јавне расправе чим се за то стекну процесне претпоставке.

Јавне расправе на којима би требало да буду утврђене све спорне чињенице од значаја за оцену основаности, односно неоснованости жалбе неизабраног судије или тужиоца, почеће већ у фебруару. Одмах потом ће бити одржане и седнице о већању и гласању о предлогу одлука судија известилаца у тим предметима, казао је Слијепчевић.

То значи, како је истакао, да су за Уставни суд жалбе неизабраних судија и тужилаца "приоритет над приоритетима" и да ће учинити све како би ти предмети хитно били решени. Слијепчевић је нагласио да ће се Суд притом одредити и према питању да ли је нови сазив Високог савета судства био надлежан да у некомплетном саставу доноси одлуке, јер је то питање, као спорно, у жалбама поставило више неизабраних судија.

Суд ће то учинити, како је објаснио, у односу на сваки конкретни случај, с тим што ће се о питању валидности или мањкавости кворума у односу на све донете одлуке, одредити јединствено, независно од тога да ли је реч о већ приспелим жалбама или оним које ће Суд тек примити.

"Што се мене тиче, залагаћу се да се то питање реши у форми одлуке која ће имати дејство на све предмете у којима се то спорно питање поставља", рекао је председник Уставног суда.

Он је навео и да су 142 одборника упутила захтев за извршење одлука Уставног суда којима је оцењено да су им незаконито одузети мандати и да су решени сви, осим 10 захтева који су стигли крајем децембра прошле године.

"Суд је у овим предметима налагао извршење сопствене одлуке тако што је утврдио обавезу Скупштине општине, односно надлежног суда да у поступку који је прописан законом, одлучи о враћању мандата одборницима. "Према мојим информацијама, по тим одлукама Управни суд поступа, што је добар знак јер потврђује делотворност одлука Уставног суда", казао је Слијепчевић.

Он је додао, да Уставни суд нема податке колико је мандата враћено одборницима и да ли ће тај поступак бити окончан пре него што им мандати истекну, али је нагласио да је било довољно времена да се у односу на одлуку Уставног суда тај поступак благовремено заврши.

На питање како је могуће да неки државни орган упорно избегава спровођење одлуке Уставног суда и како то предупредити, Слијепчевић је подсетио да "Устав и закон свима налажу обавезу извршавања судских одлука."

"Одлуке Уставног суда су по слову Устава коначне, извршне и општеобавезујуће", указао је он и нагласио да, "ако неко не поштује одлуку Уставног суда, онда се поставља питање односа свих надлежних органа у оквиру правног система према органима и појединцима који не поштују одлуке највишег суда."

Слијепчевић је указао да је одговорност за непоштовање одлуке и Уставног и сваког редовног суда, уређена кривичним законом.

"На надлежним органима је обавеза да утврде ко не поштује судске одлуке, а дужан је да их изврши и да против одговорних лица покрене поступак за утврђивање њихове кривичне одговорности", рекао је Слијепчевић.

"То је делотворан пут да се једном за сва времена, онима који су спремни да крше уставне одредбе и не поштују одлуке Уставног суда или било ког суда у земљи, јасно стави до знања да се на тај начин не могу понашати, а истовремено и јасна порука свима који би убудуће требало да спроводе судске одлуке", закључио је Слијепчевић.

(Тањуг, 3. фебруар 2012)