УСС: Одредбе Закона неуставне

Поједине одредбе измена и допуна Закона о јавном информисању нису у сагласности са Уставом ни међународним конвенцијама, одлучио је Уставни суд Србије.

Одредбе које регулишу ко може бити оснивач јавног гласила, као и казнене одредбе у том пропису нису у складу са Уставом, оценио је Уставни суд.

Неуставне су одредбе које прописује да само домаће правно лице има право да оснује јавно гласило, као и одредбе које се тичу прописане висине и врсте новчане казне за привредне преступе и прекршаје, одлучено је на седници.

На седници, на којој се одлучивало о предлозима и иницијативама за оцену уставности и законитости измена и допуна Закона о јавном информисању, које је између осталих поднео и заштитник грађана Саша Јанковић, суд је одлучио да нису у складу са Уставом ни одредбе које се односе на обавезу тужилашта или суда да покрене поједине поступке односно да поједине казне мора изрећи.

Како је одлучено, нису у сагланости са Уставом ни одредбе Закона које упис у регистар јавних гласила доводе у везу са забраном издавања јавног гласила, као и одредбе којима се кршење претпоставке невиности и кршење одредаба које штите малолетнике, проглашавају за привредни преступ.

Уставни суд је одлучио и да покрене поступак за оцену уставности одредбе Закона која даје овласћење надлежном министру да ближе уреди начин вођења регистра, због тога што, како је образложено, сам Закон не садржи ниједну одредбу о томе шта садржи Регистар, начин вођења регистра. Решење суда о покретању поступка оцене уставности ове одредбе биће достављено Народној скупштини на одговор, која има рок од 60 дана да достави своје мишљење.

Такође, Уставни суд сматра да оспорена одредба која предвиђа обавезу уписа јавног гласила у регистар, сама по себи није неуставна. Суд сматра да држава, као и у низу других области, има легитимно право да успостави јавну евиденцију, речено је на седници, на којој је одлучено да одредбе које уређују да се подаци из регистра достављају ресорном министарству пореским и другим органима, не могу бити спорне са становишта Устава.

Такође, забрана која предвиђа да се за одређено време, у року од годину дана, након престанка постојања јавног гласила или за време привременог нештампања, оснује ново јавно гласило под истим или сличним именом, није неуставна, како су сматрали предлагачи.

Уставни суд није нашао да је спорна ни одредба која ограничава право да се отуђи, прода или на други начин располаже правом на јавно гласило, речено је на седници.

Како је образложила судија известилац Весна Илић Прелић, закон јавно гласило не доживљава као привредни субјекат, као правно лице, јавно гласило је само средство јавног обавештавања.

Привредни субјекат је оснивач јавног гласила и као правно лице, слободно може својим основачким правима да располаже, међутим само јавно гласило не може да буде у правном промету, делатност гласила не може бити у правном промету, објаснила је она.

Према закону, свако ко је појединачним актом или радњом државног органа заснованом на неуставној одредби оштећен, има право да тражи понављање поступка.

(ТАНЈУГ,  22. јули 2010)