Неуставне одредбе Закона о избору народних посланика

Уставни суд Србије утврдио је данас да су неуставне одредбе члана 84. Закона о избору народних посланика које се односе на поступак утврђивања и расподелу добијених мандата.

Одредбама оспореног члана, које су "пале" на оцени уставности прописано је да ће подносилац изборне листе (странка или коалиција политичких партија) најкасније у року од десет дана по објављивању укупних резултата избора, Републичкој изборној комисији доставити податке о томе којим кандидатима са изборне листе се додељују добијени посланички мандати.

Ако подносилац изборне листе не достави податке, том одребом је било предвиђено да ће га Републичка изборна комисија писаним путем обавестити да је дужан да то учини у накнадном року од пет дана, уз упозорење на последице непоступања.

У случају да подносилац изборне листе не достави податке ни у накнадно остављеном року, Републичка изборна комисија посебним решењем све добијене мандате са изборне листе додељује кандидатима према њиховом редоследу на тој листи, а против њеног решења није био дозвољен приговор, нити жалба.

Уставни суд је утврдио да ове одредбе нису у сагласности с Уставом, објављено је на сајту суда.

Уставни суд је истовремено нашао да нема основа за утврђивање неуставности одредби три члана Закона о избору народних посланика и у овом делу предмета окончао поступак.

Реч је о одредбама којима је прописано да је изборна листа утврђена када је својим потписима подржи најмање 10.000 бирача, да свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова и да у расподели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање пет одсто гласова од укупног броја гласова бирача, који су гласали у изборној јединици.

Према оцени Уставног суда, нема основа за оцену уставности ни одредби према којима политичке странке или коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и када су добиле мање од пет одсто одсто гласова од укупног броја бирача који су гласали, као ни одредби којима се регулише начин проглашења изборне листе мањина и расподела мандата применом система највећег количника.

Уставни суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности одредби два члана Закона којим се, између осталог, регулише да бирач може својим потписом подржати изборну листу само једног предлагача и да сваки потпис за подршку изборне листе мора бити оверен у општинском суду.

Није прихваћена ни иницијатива за оцену уставности одредбе којом је прописано да се, када одређеној изборној листи припадне више мандата него што је на тој листи предложено кандидата за народне посланике, мандат додељује изборној листи која има следећи највећи количник.

(Тањуг, 14. април 2011)