Septembar 2011.

Predsednik Ustavnog suda Češke Republike dr Pavel Rihecki i sudije dr Miloslav Viborni i dr Dagmar Lastovecka (u pratnji savetnika tog Suda Vlastimila Getingera) boravili su u uzvratnoj poseti Ustavnom sudu Srbije od 22. do 24. septembra 2011. godine.

Bilateralna saradnja dvaju ustavnih sudova započeta je posetom Ustavnog suda Srbije Ustavnom sudu Češke Republike 7-9. aprila 2010. godine. Osim neposredno, ustavni sudovi  Srbije i Češke uspešno sarađuju i u okviru strukovnih asocijacija, ali i u drugim međunarodnim okvirima.

Teme sastanka predsednika i sudija ustavnih sudova Srbije i Češke, koji je održan u Ustavnom sudu Srbije 23. septembra 2011. godine,  bile su „Protivustavna pravna praznina“ i „Uticaj prakse Evropskog suda za ljudska prava na praksu ustavnog suda“. Osim interesantne diskusije i razmene mišljenja po ovim temama, predsednici i sudije dvaju ustavnih sudova razgovarali su i o praktičnom funkcionisanju svojih sudova, problemu velikog broja predmeta, procedurama itd.

 Na kraju srdačnog i prijateljskog susreta, predsednici i sudije ustavnih sudova Srbije i Češke Republike složili su se da neposredni odnosi donose mnoge mogućnosti stručne saradnje, te da će predsednici oba suda i dalje raditi na razvijanju i obogaćivanju saradnje dvaju sudova, kao i prijateljskih kolegijalnih odnosa.

***

Predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević, zamenica predsednika prof. dr Marija Draškić i sudija Vesna Ilić-Prelić razgovarali su 21. septembra 2011. godine sa predstavnicima monitoring misije Parlamentare skupštine Saveta Evrope, izvestiocima Davidom Harutinijanom i Indrekom Sarom. Cilj ove monitoring misije je priprema izveštaja o ispunjavanju obaveza Srbije u vezi sa članstvom u Savetu Evrope, koji će biti objavljen u januaru 2012. godine.

***

Predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević učestvovao je 16. septembra 2011. godine u Kijevu na međunarodnoj konferenciji "Zaštita ljudskih prava od strane ustavnog sudstva: mogućnosti i izazovi individualnog pristupa", na poziv predsednika Ustavnog suda Ukrajine Anatolija Golovina. Konferencija je održana povodom 15 godina od osnivanja Ustavnog suda Ukrajine, a u okviru predsedavanja Ukrajine Komitetom ministara Saveta Evrope.

Na konferenciji su učestvovali: predsednik Venecijanske komisije Đani Bukikio i drugi predstavnici Venecijanske komisije (kao saorganizatori konferencije); predsednici ustavnih sudova Austrije, Azerbejdžana, Belorusije, Bugarske, Jermenije, Gruzije, Kazahstana, Koreje, Litvanije, Makedonije, Moldavije, Poljske, Rusije, Srbije, Slovačke, Tadžikistana i Turske; predsednik i sudije Ustavnog suda Ukrajine (kao i bivše sudije tog Suda); predsednik parlamenta Ukrajine, ombudsman Ukrajine, Generalni tužilac Ukrajine, zastupnik Ukrajine pred Evropskim sudom za ljudska prava, predsednik Vrhovnog suda Ukrajine, predsednik Vrhovnog upravnog suda Ukrajine, predsednik Vrhovnog privrednog suda Ukrajine, predsednik Visokog saveta pravosuđa, direktori vodećih naučnih institucija u Ukrajini, predstavnici Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju i Organizacije za evropsku bezbednost itd.

Predsednik Ustavnog suda Ukrajine g. Golovin je u uvodnoj reči istakao da je osnovni cilj konferencije „proučavanje teorijskih principa i istorijskog iskustva u vezi sa institutom ustavne žalbe u zemljama učesnicama skupa“ i razmatranje mogućnosti primene ustavne žalbe u ukrajinskom pravnom sistemu radi obezbeđivanja delotvorne zaštite ljudskih prava i sloboda građana. Uvođenje ustavne žalbe u Ukrajini bilo je predmet diskusije u parlamentu Ukrajine, na međunarodnim konferencijama, okruglim stolovima, ali ustavna žalba i dalje ne postoji u pravnom sistemu jer njeno uvođenje podrazumeva najpre promenu Ustava Ukrajine, a zatim i izmene zakona.

Predsednik Venecijanske komisije g. Đani Bukikio je pozdravio to što je Ustavni sud Ukrajine inicirao raspravu o uvođenju ustavne žalbe u pravni sistem te zemlje, jer veruje da će ustavno sudstvo Ukrajine time biti „dodatno ojačano u obezbeđivanju zaštite ljudskih prava i sloboda“. G. Bukikio je preporučio učesnicima konferencije da se bliže upoznaju sa nedavnom završenom studijom Venecijanske komisije o pojedinačnom pristupu ustavnoj pravdi, koja obuhvata tematski uporedni pregled u više od 50 zemalja. Naveo je da se građani manje obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava u zemljama gde postoji individualni pristup, te da to i treba da bude cilj uvođenja ustavne žalbe.

Opšta ocena učesnika ove međunarodne konferencije je da je bila uspešno organizovana i značajna s aspekta razmene praktičnih iskustava ustavnih sudova – učesnika konferencije u domenu zaštite ljudskih prava.