Saopštenje sa 40. redovne sednice Ustavnog suda, održane 10. novembra 2011. godine, kojom je predsedavao dr Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda

četvrtak, 10. novembar 2011

Ustavni sud je na 40. redovnoj sednici odlučio o 70 predmeta, a u predmetu Už-1261/2009 je odložio razmatranje i odlučivanje. U predmetu IUz-36/2009 Sud nije doneo odluku, jer predlog sudije izvestioca nije dobio potrebnu većinu.

I  U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je: 

- nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 284. st. 1. i 2, člana 285. stav 1, člana 306. stav 3. i člana 333. stav 1. tačka 99) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", broj 41/09). Osporenim odredbama propisano je: da će vozač koji je zatečen u činjenju prekršaja i koji izražava nameru za dalje činjenje prekršaja, odnosno koji je nastavio sa činjenjem tog prekršaja, dovesti nadležnom organu za prekršaje, a ako se dovođenje ne može izvršiti odmah, teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će ovo lice zadržati najduže 24 časa (član 284. st. 1. i 2); da ukoliko se u kontroli saobraćaja zatekne vozač, koji osim srpske, poseduje i inostranu vozačku dozvolu, policijski službenik će na listu mesta oduzeti inostranu vozačku dozvolu i da će oduzeta vozačka dozvola biti dostavljena ministarstvu nadležnom za spoljne poslove radi vraćanja organu koji je oduzetu vozačaku dozvolu izdao (član 285. st. 1. i 3); da prilikom kontrole, vozač i putnici ne smeju da napuste vozilo osim ako im policijski službenik to ne dozvoli (član 306. stav 3) i da će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 306. stav 3. ovog zakona (član 333. stav 1. tačka 99). Sud je ocenio da su osporenim odredbama člana 284. st. 1. i 2. uređeni odnosi u okviru Ustavom utvrđenog ovlašćenja, te da je osporenim Zakonom propisano ovlašćenje policijskog službenika, odnosno mera zadržavanja vozača uređeno na način kojim se ne dovodi u pitanje Ustavom zajamčeno pravo na slobodu i bezbednost, te s tim u vezi Ustavom zajamčena prava lica koje je zadržano, odnosno lišeno slobode bez odluke suda. Po oceni Suda, osporenim odredbama člana 285. stav 1. uređena su pitanja režima i bezbednosti u saobraćaju, što se, saglasno Ustavu, uređuje zakonom, a Sud je konstatovao i da je odredbom člana 7. stav 5. tačka a) Direktive Evropskog parlamenta 2006/126/EC propisano da nijedna osoba ne može imati više od jedne vozačke dozvole. Sud je ocenio da je osporenom odredbom člana 306. stav 3. Zakona, uređeno ovlašćenje policijskog službenika da vrši kontrolu saobraćaja i da radi kontrole zaustavi i pregleda vozilo koje učestvuje u saobraćaju, te da ima značenje uređivanja odnosa u vezi sa režimom i bezbednosti saobraćaja na putevima. Osporenom odredbom propisana zabrana napuštanja vozila bez odobrenja ovlašćenog lica dok traje kontrola, po shvatanju Suda, nema značenje ograničavanja slobode kretanja zajamčene odredbama člana 39. Ustava. S obzirom na to da ne nalazi da je osporena odredba člana 306. stav 3. Zakona u suprotnosti sa Ustavom, kao i da je određivanje koje će se radnje zakonom ili drugim opštim aktom propisati kao prekršaj, u konkretnom slučaju zabrana napuštanja vozila dok traje kontrola bez odobrenja ovlašćenog policijskog službenika, stvar odgovarajuće zakonodavne politike čiju celishodnost Ustavni sud, na osnovu odredaba člana 167. Ustava nije nadležan da ocenjuje, Sud je ocenio da ni osporena odredba člana 333. stav 1. tačka 99) nije u suprotnosti sa Ustavom.
Sud je odbacio inicijativu za ocenu saglasnosti navedenog zakona sa Krivičnim zakonikom, jer, na osnovu odredaba člana 167. Ustava nije nadležan da ocenjuje međusobnu saglasnost zakona, kao akata iste pravne snage.  (predmet IUz-197/2009) 

- nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 132. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09). Osporenom odredbom uređen je radni odnos u ustanovi na određeno vreme tako što je bilo propisano: da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi izvođenja verske nastave ako se na konkurs ne prijavi ni jedan kandidat koji ispunjava uslove za rad na neodređeno vreme (stav 1. tačka 4); da listu nastavnika verske nastave na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica utvrđuje ministar (stav 2); da nastavnika verske nastave u školu upućuje tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu (stav 3); da za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu (stav 4). Odredbom člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 52/11) menjane su i dopunjavane odredbe člana 132. osporenog Zakona tako što je, pored ostalog, u stavu 1. tačka 4) osnovnog Zakona koja uređuje rad na određeno vreme tačka 4) stava 1. menjana tako da ona nakon izemene glasi: da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice „radi izvođenja verske nastave“, posle stava 1. dodat je novi stav 2. dok su dosadašnji st. 2. do 8. postali st. 3. do 9. Dakle, osporeni stav 4. koji je postao stav 5. nije menjan. Uslovi i način na koji se nastavnik verske nastave upućuje u školu sa kojom zaključuje ugovor o radu na 12 meseci, odnosi se na sve nastavnike verske nastave koje sa liste upućuju tradicionalna crkva i verska zajednica, što po oceni Suda ne predstavlja povredu prava na rad niti bilo koji vid dikriminacije tih lica s obzirom na specifičan način upućivanja na rad u školu. Iz navedenih razloga, po oceni Ustavnog suda, osporena odredba Zakona je u saglasnosti sa odredbama člana 21. stav 1. i člana 60. stav 1. Ustava, dok je pitanje kako će se rad na određeno vreme nastavnika verske nastave koji je alternativni predmet u osnovnoj i srednjoj školi urediti stvar zakonodavne politike u oblasti obrazovanja i vaspitanja o čemu Sud, saglasno odredbi člana 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje. (predmet IUz-253/2009)

- odbacio inicijativu „za ocenu ustavnosti i zakonitosti“ odredbe člana 68. stav 1. tačka 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06 i 61/07),  jer podnosilac nije postupio po zahtevu Suda za uređivanje inicijative i otklanjanje nedostataka koji onemogućavaju vođenje postupka. (predmet IUz-59/2010)

- nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 146. st. 2. i 3. Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07 i 88/09). Osporenim odredbama propisano je: da je za povredu dužnosti iz službe odgovoran pripadnik Vojske Srbije, dok je u službi (stav 1); da je za povredu dužnosti iz službe odgovorno i lice kome je prestala služba u Vojsci Srbije, ako je disciplinski postupak protiv njega pokrenut dok je bio u službi (stav 2); da će lice ili telo nadležno za vođenje disciplinskog postupka obustaviti disciplinski postupak protiv lica kome je prestala služba u Vojsci Srbije, a protiv koga je disciplinski postupak pokrenut dok je bilo u službi, ako nađe da je vođenje disciplinskog postupka nemoguće ili necilishodno (stav 3); da se smatra da je lice u rezervnom sastavu na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije od trenutka stupanja u komandu, jedinicu ili ustanovu Vojske Srbije, ako se javlja neposredno, odnosno od trenutka javljanja u mestu prikupljanja, odnosno na zbornom mestu oznaćenom u opštem ili pojedinačnom pozivu ili ratnom rasporedu do otpuštanja iz komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije (stav 4). Ustavni sud je ocenio da je zakonodavac bio Ustavom ovlašćen da svojim propisom odredi krug lica koji se mogu smatrati disciplinski odgovornim za povredu službene dužnosti, pri čemu je organu nadležnom za vođenje disciplinskog postupka dato diskreciono ovlašćenje da u svakom konkretnom slučaju procenjuje mogućnost, odnosno celishodnost vođenja disciplinskog postupka i da u zavisnosti od tih činjenica postupak nastavi ili obustavi. Navodi da se disciplinski postupak ne može voditi protiv lica koje više nije pripadnik Vojske Srbije, odnosno da se civilnim licima ne mogu izricati disciplisnke sankcije za prekršaje koje su učinili dok su bili pripadnici Vojske,  po oceni Suda su neosnovani, imajući u vidu da promena statusa učinioca prekršaja ne može biti razlog da se određeno lice amnestira od odgovornosti za učinjeni prekršaj, jer bi se u tom slučaju dovela u pitanje svrha disciplinskog postupka koja se ogleda, pre svega, u kažnjavanju učinilaca prekršaja, kao i u svesti o potrebi da se u vršnju vojnih dužnosti postupa po pravilima službe. Po oceni Suda, neosnovani su i navodi da se osporenim odredbama Zakona građani dovode u neravnopravan položaj budući da Zakon ne definiše kriterijume na osnovu kojih nadležni organ za vođenje disciplinskog postupka ceni opravdanost, odnosno celishodnost daljeg vođenja disciplinskog postupka, jer nadležni organ  ima diskreciono ovlašćenje da, ceneći sve okolnosti konkretnog disciplinskog prekršaja, odlučuje o tome da li je opravdano i celishodno dalje vođenje postupka.  Takođe, osporenim odredbama ne dovode se u pitanje garancije proklamovane članom 1. Protokola 12. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Sud nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredbe člana 43. stav 4. Pravila o vojnoj disciplini („Službeni vojni list“, br. 22/08, 14/10 i 14/11). Osporenom odredbom propisano je da su vojni disciplinski sudovi nadležni i za suđenje licima kojima prestane služba u Vojsci Srbije, u skladu sa članom 146. st. 2. i 3. Zakona o Vojsci Srbije. Ustavni sud nije prihvatio ovu inicijativu iz istih ustavnopravnih razloga koji su dati prilikom obrazlaganja ustavnosti odredaba člana 146. st. 2. i 3. navedenog zakona.
Sud je odbacio inicijativu za ocenu saglasnosti odredaba člana 146. st. 2. i 3. sa odredbom čl. 145. i 152. navedenog zakona, jer Ustavni sud, prema članu 167. Ustava nije nadležan da ocenjuje međusobnu saglasnost odredaba istog opšteg akta. (predmet IUz-73/2010) 

- zaključio da, na osnovu člana 33. Zakona o Ustavnom sudu, inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 2. stav 2, člana 5, člana 10. tačka 6. i tač. 10. do 13, člana 11. stav 3, člana 12, člana 13. stav 3, člana 14. st. 1. i 2, člana 15. st. 5. do 7, člana 22. tačka 1, člana 23. do 27, člana 29, čl. 31. do 33, člana 47. do 59, člana 114. i 116, člana 134. i člana 137. stav 1. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), dostavi Narodnoj skupštini na mišljenje. (predmet IUz-882/2010) 

 - odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 85. stav 1. u delu „koji mora da bude advokat“ Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11). Kako se podnetom inicijativom traži ocena ustavnosti zakona koji će stupiti na snagu 1. februara 2012. godine Ustavni sud je ocenio da ne  postoje ustavne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje. (predmet IUz-418/2011) 

II  U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je: 

- odbacio zahtev za otklanjanje posledica nastalih primenom odredaba čl. 37. i 37/a Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom ("Službeni glasnik RS", br. 45/01,  45/02 i 19/03)  za koje je Ustavni sud Odlukom IU 371/2003 ("Službeni glasnik RS", broj 59/04  od 29. 05. 2004. godine) utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom, jer je utvrdio da ne postoje procesne pretpostavke za postupanje po zahtevu za otklanjanje posledica nastalih primenom odredaba l. 37. i 37/a navedene uredbe. (predmet IU-371/2003) 

- nije prihvatio inicijativu za  pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti Odluke o uslovima naplate obveznica Republike Srbije za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana ("Službeni glasnik RS", broj 52/02). Kako su Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana i Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima građana oročenim kod Dafiment banke AD Beograd u likvidaciji i po deviznim sredstvima građana položenim kod Banke privatne privrede Crne Gore DD Podgorica uređeni uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu devizne štednje građana, odnosno po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana po ugovorima o depozitu građana kod Dafiment banke a. d. Beograd, u likvidaciji, a Vladi dato ovlašćenje da propiše osnovne elemente obveznica, iznos emisije kao i uslove distribucije i naplate obveznica i da su osporenom Odlukom kao podzakonskim aktom, samo uređeni uslovi naplate obveznica Republike Srbije i način obezbeđenja i prenosa sredstava potrebnih za isplate obveznica kao i to ko obavlja stručne i administrativno tehničke poslove u vezi sa tom odlukom, Sud je utvrdio da se oporenom Odlukom ne uređuju odnosi zbog kojih podnosilac inicijative dovodi u pitanje saglasnost osporene Odluke sa Ustavom. (predmet IUp-161/2008) 

- nije prihvatio inicijativu za  pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti  odredbe člana 2. stav 4. Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza privrednih društava prema poveriocima iz sredstava ostvarenih od prodaje akcija privrednog društva u vlasništvu Akcijskog fonda Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 58/05). Osporenom odredbom Uredbe propisano je da se otpuštanje duga poveriocima prema društvu vrši u slučaju ako su akcije društva prodate metodom javnog tendera. Sud je stanovišta da je Vlada postupila u okviru ustavnog ovlašćenja kada je osporenom Uredbom uredila način i uslove izmirivanja obaveza prema poveriocima privrednih društava kod kojih je udeo akcija u ukupnom broju akcija društva prenetih Akcijskom fondu Republike Srbije i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje jednak ili veći od 33,4% i za koja Agencija za privatizaciju donese odluku o prodaji tih akcija javnim tenderom. Sud je ocenio da se razlozima navedenim u inicijativi ne dovodi u sumnju zakonitost osporene odredbe člana 2. stav 4. Uredbe sa stanovišta odredaba čl. 32. i 36. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2005. godine i člana 20e Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2007. godine, a samim tim ni njena ustavnost u smislu odredbe člana 195. stav 1. Ustava. (predmet IUp-209/2009) 

- obustavio postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 43-6256/2009-001 od 2. oktobra 2009. godine. Sud je konstatovao da je osporeni Zaključak Vlade prestao da važi donošenjem novog zaključka Vlade 05 broj: 113-1041/2010-4 od 17. februara 2010. godine i da nije proizveo posledice u primeni, te su prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Procedure o načinu regulisanja neuplaćenih doprinosa za pojedine privredne subjekte, koju su doneli ministar finansija i ministar rada i socijalne politike 9. novembra 2009. godine. Sud je ocenio da osporena Procedura prema svojoj pravnoj prirodi ne predstavlja opšti pravni akt jer ne sadrži opšte pravne norme kojima se uređuju odnosi iz ove oblasti, a doneta je radi realizacije osporenog Zaključka Vlade.
Budući da je Ustavni sud obustavio postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti  osporenog Zaključka, odbacio je zahtev za obustavu izvršenja pojedinačanih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu navedenog zaključka. (predmet IUp-288/2009) 

- odbacio inicijativu za  ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o utvrđivanju uslova u pogledu udaljenosti od susednog objekta i visine objekta kod naknadnog izdavanja građevinske dozvole („Službeni glasnik grada Vranja“, broj 29/09). Sud je utvrdio da je u toku postupka pred Ustavnim sudom stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 24/11), koji više ne daje ovlašćenja jednicima lokalne samouprave da mogu naknadno izdati građevinsku dozvolu za objekte izgrađene odnosno rekonstruisane bez građevinske dozvole, ako nisu ispoštovani urbanističko tehnički parametri koji se odnose na udaljenost od susednog objekta odnosno na visinu objekta. Odlukom Skupštine grada Vranje, prestala je da važi i osporena odluka koja je doneta na osnovu ovog Zakona, te su prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje. (predmet IUo -839/2010) 

- utvrdio da Pravilnik o kriterijumima za raspodelu stanova solidarne stambene izgradnje opštine Lučani budžetskim korisnicima, broj 06-57/10-01, koji je donelo Opštinsko veće opštine Lučani na sednici održanoj 17. decembra 2010. godine, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ustavni sud je ocenio da je Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđena raspodela nadležnosti između organa lokalne vlasti, tako što je donošenje opštih akata, osim akta iz člana 46. tačka 3), u nadležnosti skupštine jedinice lokalne samouprave, a ne opštinskog veća kao izvršnog organa. Stoga je Sud utvrdio da je Opštinsko veće opštine Lučani, donošenjem osporenog Pravilnika, izašlo iz okvira svoje nadležnosti utvrđene odredbama člana 46. Zakona, što ovaj opšti akt čini nesaglasnim sa zakonom. Po oceni Suda osporeni Pravilnik je nesaglasan i sa Ustavom, budući da, prema odredbi člana 195. stav 2. Ustava, opšti akti jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.
Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu navedenog pravilnika. (predmet IUo -47/2011)

III U postupcima po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na odluku o prestanku funkcije Ustavni sud je:  

- odbacio žalbu S. M. B. izjavljenu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010-01 od 13. januara 2010. godine, u delu stava I tačka 68. izreke. (predmet VIIIU-232/2010) 

- odbacio žalbu S. B. izjavljenu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010-01 od 13. januara 2010. godine, u delu stava I tačka 9. izreke. (predmet VIIIU-566/2010) 

IV  U predmetima određivanja načina izvršenja odluka Ustavnog suda, Ustavni sud je: 

– usvojio zahtev Z. Simića, Z. Savića, P. Murića i LJ. Mitrović za izvršenje Odluke Ustavnog suda IUz-52/2008 („Službeni glasnik PC", broj 34/10) od 21. aprila 2010. godine i odredio da se podnosiocima, kojima je prestao mandat na osnovu presude Okružnog suda u Jagodini Už. 9/08 od 2. decembra 2008. godine, posledice prestanka odborničkog mandata otklone izmenom pojedinačnog akta na osnovu koga im je prestao mandat. Sud je poništio rešenje Upravnog suda-Odeljenje u Kragujevcu Už. 740/10 od 18. novembra 2010. godine, u delu koji se odnosi na zahtev podnosilaca, i odredio da Upravni sud ponovo odluči o zahtevu za izmenu pojedinačnog akta o prestanku mandata, u roku od 30 dana od dana dostavljanja ovog rešenja. (predmet  XU-66/2011) 

V U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je: 

- usvojio ustavnu žalbu A. Đorđević i utvrdio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Upravom gradske opštine Zvezdara – Odeljenje za građevinske poslove u predmetu broj 351-112/03 po predlogu podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka, povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sud je naložio Gradskoj upravi grada Beograda – Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove da preduzme sve mere kako bi se u najkraćem roku okončao postupak u predmetu 350.6-93/03, kao i Upravi gradske opštine Zvezdara - Odeljenje za građevinske poslove da, kada se za to steknu uslovi, preduzme sve mere kako bi se navedeni upravni postupak, okončao u najkraćem roku. (predmet Už-1059/2008) 

- usvojio ustavnu žalbu Železničke stambene zadruge „15. april“ izjavljenu protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž.2932/08 od 5. februara 2009. godine i utvrdio da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sud je poništio navedenu presudu i naložio Privrednom apelacionom sudu da ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 9277/07 od 30. januara 2008. godine. (predmet Už-663/2009)

- usvojio ustavnu žalbu S. Kovačevića i G. Marjanovića i utvrdio da je u preinačujućem delu stava drugog presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sud je poništio preinačujući deo drugog stava izreke navedene presude i naložio Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Beograd u delu u kom je izjavljena protiv petog i šestog stava izreke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine, u kojima je odlučivano o zakonskoj zateznoj kamati obračunate na zbirni iznos glavnog dua, za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine. (predmet Už-816/2009)    - usvojio ustavnu žalbu M. Simin i utvrdio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5199/06 (prvobitno P. 10029/93) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu. (predmet Už-971/2009)  

- usvojio ustavnu žalbu M. Petrovića i utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P-9127/03 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 63032/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se navedeni parnični postupak po tužbi podnosioca okončao u najkraćem roku. (predmet Už-1349/2009)  

- usvojio ustavnu žalbu V. Pilipović i utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 670/03 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zaje0mčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu. (predmet Už-1000/2010)   

- odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom,  u predmetima Už- 779/2009, Už- 877/2009, Už- 2521/2009, Už- 3398/2010 i Už- 4507/2010. 

- nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe i istovremeno odbacio podnetu ustavnu žalbu kao neblagovremenu, u predmetu Už-4484/2010. 

- odbacio iz procesnih razloga ustavne žalbe u predmetima Už-127/2009, Už-175/2009,  Už-444/2009, Už-468/2009, Už-807/2009, Už-1194/2009, Už-1197/2009, Už-1238/2009, Už-1268/2009, Už-1281/2009, Už- 2236/2009, Už- 2643/2009, Už- 2670/2009, Už- 2677/2009, Už- 2680/2009, Už- 4047/2010, Už- 4210/2010, Už- 4477/2010, Už-4513/2010, Už-4525/2010, Už-4531/2010, Už-4613/2010, Už-4615/2010, Už-4636/2010, Už-4656/2010, Už-5045/2010, Už-5152/2010, Už-5154/2010, Už-5180/2010, Už-5495/2010, Už - 3/2011, Už - 6/2011, Už -2414/2011, Už - 2547/2011, Už - 2548/2011, Už - 3061/2011, Už - 3112/2011, Už - 3118/2011 i Už - 3133/2011. 

VI U postupcima po zahtevima za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinačnih pravnih akata, Ustavni sud je, iz razloga nenadležnosti, odbacio zahteve u predmetima IR – 235/2011, IR – 263/2011 i IR – 274/2011.

            Samostalni savetnik za odnose sa javnošću

Danijela Lubarda