Dokazi za crveni karton

Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda, o zabrani nasilničkih grupa navijača, reizboru sudija, Zakonu o informisanju: O navijačima se prikuplja dokumentacija. Najčešće se radi o neformalnim grupama. O svakoj žalbi neizabranih sudija - posebno izjašnjavanje

Bosa Nenadić

USTAVNI sud Srbije dobio je 829 ustavnih žalbi i 33 žalbe bivših sudija i tužilaca koji su se posle opšteg izbora našli ispod „crte”. Zaštitu traže i kandidati koji su prvi put "konkurisali" za sudnicu, a nisu dobili nikakvo obrazloženje zbog čega nisu prošli.
- Sve žalbe su prošle prethodnu proceduru u Sudu, po svakoj je formiran predmet i određen sudija izvestilac - sumira u intervjuu "Novostima" dr Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda. - Kako bi se obezbedila individualna zaštita prava podnosioca žalbe, o svakoj žalbi Sud će se izjašnjavati posebno, uzimajući u obzir okolnosti svakog konkretnog slučaja.
U ne malom broju slučajeva, sudije kojima je prestala sudijska dužnost podnosili su po dva pravna leka - jedan povodom odluke o izboru sudija i drugi povodom odluke o prestanku sudijske dužnosti. U slučajevima kad je isto lice podnelo i žalbu i ustavnu žalbu, Sud je zaključio da je racionalno da prethodni postupak vodi isti sudija izvestilac.
* Imaju li neizabrane sudije i tužioci ikakve šanse da se vrate u sudnice ako dokažu da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca prekršili njihova prava?
- Ustavni sud je ovlašćen da utvrdi da li su Ustavom garantovana prava tih lica povređena ili nisu, i da naloži otklanjanje eventualnih posledica povreda. Državni organi, čiji se akti i radnje osporavaju pred Sudom, dužni su da postupaju po odlukama Ustavnog suda koje su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
* Dokle ste stigli u prikupljanju dokaza u slučaju zabrane 14 navijačkih grupa?
- Predmet je u redovnoj sudskoj proceduri. To znači da se o nasilnom i ekstremnom delovanju ovih podgrupa prikupljaju dokazi i druga dokumentacija koji su neophodni Sudu za donošenje odluke. Podsećam da se u ovom slučaju najčešće radi o neformalnim grupama, koje nisu registrovane, a deo su nekih udruženja građana za koja se ne traži zabrana delovanja. Ima i onih grupacija koje ne samo da nisu registrovane, već se postavlja pitanje da li Ustavni sud uopšte može da ih smatra udruženjima u smislu novog Zakona o udruženjima. U svakom konkretnom slučaju, Ustavni sud je dužan da precizno odvoji ostvarivanje prava na udruživanje i slobodu delovanja od onog delovanja koje je protivno Ustavu.
* Ponavljate da zahtevi za zabranu udruženja moraju da budu potkrepljeni dokazima, stiče se utisak da niste dobili prave dokaze. Da li je to tačno?
- Republički javni tužilac kao podnosilac zahteva dostavio je Ustavnom sudu određene dokaze u vezi sa delovanjem pomenutih grupa. Međutim, u toku prethodnog postupka sudije izvestioci su utvrdili da neki od dostavljenih dokaza zahtevaju pribavljanje dodatne dokumentacije. Od momenta pristizanja predloga u Sud, i nakon uvida u spise predmeta, često ističem da zahtevi za zabranu i dokumentacija moraju biti pripremljeni saglasno zakonu, kao i da tvrdnje o protivustavnom delovanju moraju biti potkrepljene čvrstim dokazima. Ustavni sud ne može, kako se misli, odlučivati na bazi "notornih", opštepoznatih činjenica.
Konkretno, ako je neko ko je član udruženja čija se zabrana traži prekršajno ili krivično odgovoran, neka odgovara pred redovnim sudovima. Neka bude kažnjen. Lakše i brže se može dokazati i sankcionisati krivica pojedinca ili nekoliko pojedinaca nego grupe. A opet, odluke redovnih sudova dobro će doći Ustavnom sudu kod njegovog odlučivanja.
* Može li zabrana organizovanog okupljanja, koju je tražio Republički tužilac, da ugrozi ljudska prava?
- Odlučivanje o zabrani nekog udruženja građana je delikatno po tome što je Ustavni sud dužan da suoči dve velike civilizacijske tekovine i da odluči kojoj dati prednost. U takvim slučajevima pred Sudom jedan naspram drugog stoji tzv. "državni razlog", odnosno zaštita ustavnog poretka, što podrazumeva i garantovanje i zaštitu ljudskih sloboda i prava i rasne, nacionalne i verske tolerancije, i određeno garantovano ljudsko pravo, konkretno slobodu udruživanja, koju je nužno ograničiti zarad zaštite navedenih vrednosti.
Ustavni sud je i Ustavom ograničen da "može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje".
* U kojoj je fazi zahtev ombudsmana da se ispitaju neke odredbe Zakona o javnom informisanju?
- Zahtev ombudsmana Sud je uvrstio među prioritete u odlučivanju. Predmet je uvršten u Plan rada i odlučivanja za prvo tromesečje 2010. godine. Sudija izvestilac u ovom predmetu priprema referat za javnu raspravu nakon koje će biti doneta odluka.

NEMA PRITISAKA
* Preispitujete neke od najvažnijih državnih odluka. Ima li zbog toga političkih pritisaka na sud?
- Na ovo pitanje mogu da odgovorim samo u svoje ime. Kao predsednik Suda u trećoj godini svog mandata mogu odgovorno da posvedočim da na mene niko nije vršio nikakve pritiske, bilo političke, bilo neke druge. Verovatno je ljudima poznato da nisam baš od "materijala" koji se lomi ili povija pod pritiscima, pa se ni ne trude. Iskreno, verujem da ni ostale kolege sudije nemaju drugačija iskustva.

USKORO O "NACIONALNOM STROJU"
* Tužilaštvo je još pre dve godine tražilo zabranu "Nacionalnog stroja". U kojoj fazi je taj proces?
- U vezi sa ovim predmetom u Sudu su dosad vođene dve pripremne rasprave, od kojih poslednja početkom ove godine, te očekujem da će sudija izvestilac uskoro izneti predlog odluke Sudu na odlučivanje.

 E. Radosavljević
( Intervju predsednice B.Nenadić Večernjim Novostima,objavljen  22. februara 2010. )