Nenadić: Slobodan mandat ne znači pravo na zloupotrebu

Odluka Ustavnog suda Srbije (USS), prema kojoj odredbe člana 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti s Ustavom, "stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku"', izjavila je danas predsednica tog suda dr Bosa Nenadić.
-   To znači da nakon toga neće biti moguće zaključivanje ugovora izmedju kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, niti aktiviranje blanko ostavke, istakla je Nenadićeva u intervjuu Tanjugu.

Ona je podsetila da je Sud postupak pokrenuo juna 2009. na osnovu više inicijativa za ocenu ustavnosti osporenih odredbi Zakona podnetih tokom prethodne godine.Prema njenim rečima, i u dvadesetak ustavnih žalbi odbornika, čiji je mandat prestao aktiviranjem blanko ostavki, ukazivano je na neustavnost ovog instituta.
- Ustavni sud jedan broj ustavnih žalbi odbornika već  odbacio, jer se u tim žalbama nije ukazivalo da su im mandati oduzeti suprotno Ustavu nego, na primer, da je prestanak njihovog mandata konstatovan na sednicama na kojima nije bilo kvoruma i slično. -rekla je Nenadić.
-Postoji, medjutim, jedan broj ustavnih žalbi u kojima je ukazano da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti s Ustavom i potvrdjenim medjunarodnim ugovorima.- kazala je ona i po tim žalbama će Sud nastaviti postupak.
Nenadićeva je podsetila da se Ustavni sud maja 2003. jasno odredio prema karakteru predstavničkog mandata kada je odlučio da odredbe člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika i odgovarajuće odredbe Zakon o lokalnim izborima i lokalnoj samopravi nisu saglasne Ustav.

Reč je o odredbi prema kojoj mandat poslanika, odnosno odbornika prestaje pre isteka vremena u slučaju prestanka čanstva u političkoj stranci ili koaliciji na čijoj listi su bili izabrani. Uz to, na osnovu odluke Saveznog ustavnog suda vraćeni su mandati oduzeti DSS posle cepanja vladajuće koalicije DOS i od tada u javnosti traje spor o tome ko je vlasnik mandata - stranka, odnosno koalicija ili narodni predstavnik (odbornik ili poslanik).
Ukazavši da se to pitanje u našoj zemlji često postavlja, Nanadić  je naglasila da "nije dobro govoriti o vlasništvu nad mandatom i raspolaganju mandatom" od strane narodnih predstavnika, kako se to uobičava.
Ustavni sud stoji na stanovištu, kako je kazala, da je "mandat javnopravni odnos izmedju birača i narodnog predstavnika i ne može biti predmet bilo kakvog ugovora privatnog prava."
- Slobodan mandat ne znači da je odbornik slobodan da raspolaže javnom funkcijom tako što će je preneti na partiju, koaliciju ili nekog trećeg", navela je Nenadić, već  da je nezavisan i slobodan u njenom vršenju u opštem interesu.
- To ne znači voluntarizam i da odbornik, kao nosilac javne funkcije, može da je vrši u sopstvenom interesu, nego u interesu birača.-  objasnila je ona istakavši da je sve drugo, "pa i kupovina poslanika i trgovina mandatima", suprotno Ustavu i predstavlja zloupotrebu i funkcije i prava.
Nenadićeva je navela da je Ustavni sud ustanovio da uvodjenjem blanko ostavki zakonodavac faktički uvodi prikriveni "imperativni mandat" time što partija ili koalicija samostalno odlučuje kada će u ime odbornika aktivirati njegovu ostavku.
- Ostavka je civilizacijska tekovina, to je lični čin nosioca javne funkcije, izraz njegove stvarne želje i volje. Kada stranke unapred zahtevaju da zaključe ugovor sa kandidatom, što je uslov da bi uopšte mogao doći na listu za odbornika ili vršiti odborničku funkciju stečenu na izboru, to je uveliko ograničavanje izbornog prava mimo Ustava, odnosno izvitoperenje njegove suštine.- objasnila je Nenadić.
Osporenim odredbama, kako je istakla, ograničava se i pravo odbornika da slobodno izražava svoje mišljenje, odnosno da govori i glasa prema sopstvenom uverenju zato što blanko ostavke strankama omogućavaju da odborniku oduzmu mandat u slučaju "neposlušnosti", odnosno ako se ne povinuju njenim nalozima.
-Na taj način je stvorena mogućnost da, suprotno Ustavu, političke stranke vlast na lokalnom nivou potčine sebi, preuzmu ulogu biračkog tela i prisvoje suverenost gradjana.-  naglasila je Nenadić.
Ona je podsetila da mandat poslanika može da prestane jedino na lični zahtev ili iz drugih razloga utvrdjenim Ustavom i zakonom i naglasila da se "ne može govoriti o toj vrsti raspolaganja mandatom, o kojoj smo mi navikli da govorimo."
Institut blanko ostavki, kako je rekla, "suprotan je Ustavu i medjunarodnoj praksi, a nije ni u skladu sa standardima zemalja u kojima je razvijen parlamentarni život."

 - Uz sve moguće slabosti, slobodni mandat se smatra evropskom vrednošću, a vezanog imperativnog mandata danas nema, ili skoro da ga nema, ne samo u Evropi, nego i mnogo šire.- zaključila je Nenadić.
Ona je navela da je Sud odluku o osporavanim odredbama zakona doneo imajući u vidu i praksu Suda za ljudska prava u Strazburu - slučaj Gaulijeder protiv Slovačke, kada je odlučivao o blanko ostavkama.
Što se tiče naših poslanika (G17 plus), koji su se obratili tom evropskom sudu zbog oduzimanja mandata, Nenadićeva je podsetila da USS nije odbio njihove zahteve, kako se često javno iznosi, već  nije ni ulazio u meritum budući  da nije imao nadležnost da o njima odlučuje jer u to vreme nije postojao institut ustavne zzalbe.
Povodom tvrdnji koje postoje u javnosti da Ustav Srbije dozvoljava instituta blanko ostavki, Nenadićeva je kazala da o tome postoje različita tumačenja pravnih teoretičara i stručnjaka.
-  Ustav u članu 102. kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi neopozivo na raspolaganje političkoj stranci koja ga je predložila za narodnog poslanika i da to čini  u skladu sa zakonom, ali ni Zakon o Narodnoj skupštini, ni Zakon o izboru narodnih poslanika, nisu ovo pitanje uredili.- ukazala je Nenadićeva.
Ona se nije izjašnjavala o tome da li odluka Suda o neustavnosti blanko ostavki odbornika, po analogiji vodi ukidanju i blanko ostavki poslanika i da li to iziskuje promenu Ustava i ukidanje člana 102. jer je i Zakon o izboru narodnih poslanika osporen pred USS, ali je podsetila da o tome postoji mišljenje Venecijanske komisije, kao i da je o toj odredbi poodavno iznela svoje stanovište - odmah po usvajanju Ustava.
Venecijanska komisija Saveta Evrope je ocenila da je namera ustavotvorca bila "da se poslanika veže za stranku po svim pitanjima i uvek", da to predstavlja "ozbiljno kršenja slobode poslanika na izražavanje svojih pogleda o valjanosti predloga ili radnje" i da se "time koncentriše preterana vlast u rukama partijskog vodjstva".
Što se tiče pravnih posledica kojim se ukida institut blanko ostavki za odbornike, Nenadić  je objasnila da su situacije različite.
- U nekim opštinama su u medjuveremenu održani i vanredni izbori, neki odbornici su podneli ustavnu žalbu, a drugi nisu, pa ostaje da vidimo kako će se postupci po tim žalbama okončati.-  kazala je Nenadićeva i posebno naglasila da su postupak izvršenja i dejstvo odluke izričto propisani Zakonom o Ustavnom sudu Srbije.

(Intervju predsednice Ustavnog suda dr Bose Nenadić agenciji TANJUG, objavljen 26.04.2010)