Ustavni sud dobio 259 novih žalbi sudija i tužilaca

Ustavni sud Srbije dobio je dosad 259 žalbi sudija i tužilaca koji ni u postupku revizije ranijih odluka nisu izabrani na funkcije, izjavio je predsednik Suda dr Dragiša Slijepčević.

Na odluke Visokog saveta sudstva po prigovorima sudija stiglo je 136 žalbi, a na odluke Državnog veća tužilaca 123 žalbe, precizirao je Slijepčević u intervjuu Tanjugu. Svi ti predmeti, kako je rekao, uvršteni su u program prioritetnog rešavanja za period januar - mart, izuzev 21 žalbe koje su pristigle tokom januara 2012.

U velikom broju ovih predmeta, žalbe su već dostavljene Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca na odgovor, rekao je Slijepčević i naveo da će Sud početi da zakazuje javne rasprave čim se za to steknu procesne pretpostavke.

Javne rasprave na kojima bi trebalo da budu utvrđene sve sporne činjenice od značaja za ocenu osnovanosti, odnosno neosnovanosti žalbe neizabranog sudije ili tužioca, počeće već u februaru. Odmah potom će biti održane i sednice o većanju i glasanju o predlogu odluka sudija izvestilaca u tim predmetima, kazao je Slijepčević.

To znači, kako je istakao, da su za Ustavni sud žalbe neizabranih sudija i tužilaca "prioritet nad prioritetima" i da će učiniti sve kako bi ti predmeti hitno bili rešeni. Slijepčević je naglasio da će se Sud pritom odrediti i prema pitanju da li je novi saziv Visokog saveta sudstva bio nadležan da u nekompletnom sastavu donosi odluke, jer je to pitanje, kao sporno, u žalbama postavilo više neizabranih sudija.

Sud će to učiniti, kako je objasnio, u odnosu na svaki konkretni slučaj, s tim što će se o pitanju validnosti ili manjkavosti kvoruma u odnosu na sve donete odluke, odrediti jedinstveno, nezavisno od toga da li je reč o već prispelim žalbama ili onim koje će Sud tek primiti.

"Što se mene tiče, zalagaću se da se to pitanje reši u formi odluke koja će imati dejstvo na sve predmete u kojima se to sporno pitanje postavlja", rekao je predsednik Ustavnog suda.

On je naveo i da su 142 odbornika uputila zahtev za izvršenje odluka Ustavnog suda kojima je ocenjeno da su im nezakonito oduzeti mandati i da su rešeni svi, osim 10 zahteva koji su stigli krajem decembra prošle godine.

"Sud je u ovim predmetima nalagao izvršenje sopstvene odluke tako što je utvrdio obavezu Skupštine opštine, odnosno nadležnog suda da u postupku koji je propisan zakonom, odluči o vraćanju mandata odbornicima. "Prema mojim informacijama, po tim odlukama Upravni sud postupa, što je dobar znak jer potvrđuje delotvornost odluka Ustavnog suda", kazao je Slijepčević.

On je dodao, da Ustavni sud nema podatke koliko je mandata vraćeno odbornicima i da li će taj postupak biti okončan pre nego što im mandati isteknu, ali je naglasio da je bilo dovoljno vremena da se u odnosu na odluku Ustavnog suda taj postupak blagovremeno završi.

Na pitanje kako je moguće da neki državni organ uporno izbegava sprovođenje odluke Ustavnog suda i kako to preduprediti, Slijepčević je podsetio da "Ustav i zakon svima nalažu obavezu izvršavanja sudskih odluka."

"Odluke Ustavnog suda su po slovu Ustava konačne, izvršne i opšteobavezujuće", ukazao je on i naglasio da, "ako neko ne poštuje odluku Ustavnog suda, onda se postavlja pitanje odnosa svih nadležnih organa u okviru pravnog sistema prema organima i pojedincima koji ne poštuju odluke najvišeg suda."

Slijepčević je ukazao da je odgovornost za nepoštovanje odluke i Ustavnog i svakog redovnog suda, uređena krivičnim zakonom.

"Na nadležnim organima je obaveza da utvrde ko ne poštuje sudske odluke, a dužan je da ih izvrši i da protiv odgovornih lica pokrene postupak za utvrđivanje njihove krivične odgovornosti", rekao je Slijepčević.

"To je delotvoran put da se jednom za sva vremena, onima koji su spremni da krše ustavne odredbe i ne poštuju odluke Ustavnog suda ili bilo kog suda u zemlji, jasno stavi do znanja da se na taj način ne mogu ponašati, a istovremeno i jasna poruka svima koji bi ubuduće trebalo da sprovode sudske odluke", zaključio je Slijepčević.

(Tanjug, 3. februar 2012)