Neustavne odredbe o kažnjavanju

Ustavni sud Srbije ocenio je da nisu u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama odredbe Zakona o izmenama  i dopunama Zakona o javnom informisanju o  vrsti  i visini kazni, sadržane u članovima 4., 5. i 6, koje je ombudsman osporio u predlogu za ispitivanje ustavnosti.

Odluka je doneta na zatvorenom delu, posle javnog izlaganja sudije izvestioca Vesne Ilić  Prelić, a odluke ocenjene kao neustavne prestaju da važe objavljivanjem u „Službenom glasniku“.

Ustavni sud je delimično ocenio neustavnim neke odredbe koje je ombudsman nabrojao, navodeći  da  je takav  i  stav  iz  člana 1.  da "javno glasilo može osnovati domaće  pravno  lice", što je u predlogu osporeno kao ograničavanje prava. Sudija izvestilac Ilić Prelić je, obrazlažući predlog odluke, navela, govoreći i o stavovima međunarodnih institucija, da kazne ne smeju biti takve da dovode u pitanje opstanak medija.

Još opasnije je, rekla je Ilić Prelić  na otvorenom delu sednice, da previsoke, zastrašujuće kazne mogu da izazovu autocenzuru, tako da osnivči  medija  i novinar neće biti lišeni razmišljanja kakva  im sankcija preti za ono što bi objavio.

Ilić Prelić je, govoreći o novčanom kažnjavanju, rekla da je zakonopisac izlazio izvan okvira pojma privrednog prestupa kao vrste kažnjivog dela, takođe da je posebne maksimume novčanih kazni propisao iznad opšteg maksimuma kazne, koja se može propisati za ovu vrstu kažnjivih dela.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju navedeno je, u članu ocenjenom neustavnim, da je privredni prestup ukoliko se neko lice označi učiniocem kažnjivog dela pre pravosnažne odluke i za to je predviđena kazna koja se meri prodatim tiražom i oglasnim prostorom.

Ilić Prelić je, govoreći o ovom članu, rekla da je zakonodavac radnje koje su prekršaji, označavao kao privredni prestupi, iako se ne mogu smatrati povredom propisa o privrednom i finansijskom poslovanju.

Ustavni sud je ocenio neustavnom odredbu po kojoj je tužilac dužan da u slučaju da glasilo nije upisano u Registar pokrene postupak za privredni prestup i zatraži obustavu izdavanja.

Ilić Prelić  je navela da je ovakva odedba suprotna Ustavnom položaju tužilaštva kao samostalnog organa, a obavezivanjem suda da ovakvu meru izrekne kaznu prekršeno je načelo podele vlasti.

Ustavni sud smatra da nije suprotna Ustavu odredba po kojoj osnivanje  glasila ne može preneti pravo na glasilo, jer, kako je rekla Ilić Prelić, glasilo nije privredni subjekt, što ne sprečava osnivača da trguje svojim osnivačkim pravima, odnosno  vlasništvom.

Kao ustavna ocenjena je i odredba da u slučaju prestanka izdavanja glasila nije dozvoljeno, u roku od godinu dana, osnivanje glasila pod istim ili sličnim imenom koje može izazvati zabunu u pogledu identiteta glasila.

Takođe, Ilić  Prelić  smatra da upis javnog  glasila u ovaj registar sam po sebi, kao evidencije, ne predstavlja  kršenje Ustavom zajamčene slobode, jer  ne predviđa da je upis konstitutivni element osnivanja glasila, što bi mu posredno davalo karakter odobrenja. Ustavni sud je doneo rešenje o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti odredbe koja navodi da ministar nadležan za poslove javnog informisanja bliže uređuje način vođenja registra javnih glasila.

Ustavni sud je to učinio jer nema odredbi o sadržaju registra, tako da bi ministar kao izvršna vlast potpuno uredio ovo pitanje, što bi bilo pretvaranje izvršne u zakonodavnu vlast.

(FONET,  22. juli 2010.)